Reč je o naučnom aparatu „Bion-M“ broj 2, koji je prvobitno trebao da se pošalje na visinu od 800 kilometara, a sada se razmatra visina od 20.000 kilometara. Kako navodi izvor Sputnjika, planovi su povezani sa pripremom ruskih kosmonauta za odlazak na Mesec i druge planete.
„Nema problema sa sletanjem sa takve visine. Da, zaista, mi kao jednu od varijanti razmatramo lansiranje ne na 800 kilometara, kao što se pretpostavljalo, već nešto više. Trenutno se ovo pitanje razrađuje“, rekao je Baranov.
Prema njegovim rečima, u slučaju da se predlog usvoji, trebalo bi da se napravi mala izmena kosmičke letelice. Odluku će doneti Institut za biomedicinske probleme Ruske akademije nauka (RAN), koji će u ovom predlogu pronaći naučni interes.
Ranije je saopšteno da je državna korporacija „Roskosmos“ predložila Institutu za biomedicinu RAN i Federalnoj biomedicinskoj agenciji da započne pripremu za slanje ruskih kosmonauta na Mesec i druge planete Sunčevog sistema.
Plan je da se 2024. godine lansira naučna letelica sa biljkama i životinjama izvan geomagnetnog polja planete kako bi se proučila mogućnost njihovog dugog boravka u takvim uslovima.
Reč je o projektu „Nojeva barka“ koji je ranije najavio direktor „Roskosmosa“ Dmitrij Rogozin, u okviru kojeg se 2024. godine planira lansiranje svemirske letelice u orbitu na 20.000 kilometara iznad Zemlje na četiri nedelje radi istraživanja biologije, fiziologije i biotehnologije svemira.
S obzirom na to da projekat nije u Federalnom kosmičkom programu, dat je predlog da se promene naučni zadaci za misiju „Bion-M“ broj 2 koja je ranije planirana za 2023. godinu. U okviru misije je planirano da životinje (miševi, gmizavci, insekti, biljke i mikroorganizmi) budu poslate na mesec dana na visinu oko 800 kilometara iznad Zemlje, gde počinje unutrašnji radijacioni pojas planete.
Na visine veće od 17.000 kilometara, na koje je planirano da se lansira „Nojeva barka“, deluje spoljašnji radijacioni pojas. U pojasu se prikupljaju teške čestice iz svemira i od Sunca, koje su sposobne da „razbiju“ DNK i mikroelektroniku. Na ovaj način unutrašnji i spoljni radijacioni pojasevi, koji su u okviru Zemljine magnetosfere, štite žive organizme od kosmičke radijacije.
Pročitajte još:
