Pošto su strane diplomate uzele učešća u protestima u Moksvi, za šta kao diplomate nemaju ovlašćenje, i javno su davale podršku demonstracijama, Rusija se odlučila za proterivanje, što je sasvim legitiman potez, ocena je sagovornika Sputnjika.
Diplomata je u stranoj zemlji postavljen sa ciljem razvijanja i unapređenja odnosa i rešavanja mogućih bilateralnih problema i sporova i nije ovlašćen da se meša u unutrašnje odnose zemlje domaćina. Naročito nije ovlašćen da uzima aktivno učešće i demonstracijama i protestima.
Ovako proterivanje švedskih, nemačkih i poljskih diplomata iz Rusije zbog, kako je navedeno, aktivnog učešća koje su imali tokom protesta u znak podrške Alekseju Navaljnom, komentariše bivši šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović.
Sme li ambasador da učestvuje u protestima
„Ukoliko zemlja iz koje diplomata dolazi ima rezervisani stav prema nekom događaju u zemlji službovanja, on to može da prenese isključivo diplomatskim putem kao svoj utisak i da izrazi želju da se to prevaziđe. To je maksimum što bi strana diplomatska misija mogla da učini u trećoj zemlji“, objašnjava Jovanović.
Diplomatski predstavnici mogu da imaju svoje mišljenje o događajima u zemlji domaćinu i da o tome obaveštavaju svoju vladu, koja može da se konsultuje sa vladama drugih zemalja, što je, kako naš sagovornik kaže, stvar politike. Ali, dodaje on, politika je odvojena od diplomatskih aktivnosti.
„Diplomatske aktivnosti, i po Bečkoj konvenciji, i po ustaljenoj međunarodnoj praksi, podrazumevaju da strani diplomati mogu da imaju svoje mišljenje, pozitivno ili negativno, o bilo kom događaju u zemlji službovanja, da to prenose svojoj vladi, ali ne mogu da javno istupaju u sredstvima informisanja, a još manje da aktivno učestvuju u demonstracijama ili protestima“, napominje Jovanović.
Prema njegovim rečima, stav ruske strane u punoj je saglasnosti sa pravilima ponašanja stranih predstavnika u jednoj zemlji. Proterivanje je moglo da bude zamenjeno protestom ka zemljama koje su poslale diplomate u Rusiju sa zahtevom da one same preduzmu mere protiv svojih diplomata.
Umesto protesta, proterivanje zbog javnih istupa
„Ovo što je Rusija uradila je jedna od dozvoljenih mera. Mogla je da uputi protestne note i pokuša da spor prevaziđe time što bi zemlje povukle diplomate u razumnom roku. Međutim, i proterivanje je na raspolaganju, tim pre što su zemlje iz kojih te diplomate dolaze javno davale podršku demonstracijama koje nisu bile dozvoljene. To je uticalo na Rusiju da se opredeli za ovo drugo rešenje. U svakom slučaju, prekoračenje dozvoljenih aktivnosti diplomata je više nego jasno i to je nedopustivo“, zaključuje Jovanović.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova uskratilo je u petak gostoprimstvo diplomatama iz Nemačke, Švedske i Poljske, proglašavajući ih „personama non grata“ zbog, kako se ističe, učestvovanja u demonstracijama podrške Alekseju Navaljnom.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova isticala je kao primer mešanja u unutrašnje stvari Rusije švedskog diplomatu koji je, prema njenim rečima, učestvovao u protestnim skupovima.
Zvanični Stokholm, kao i Berlin i Varšava, negiraju učešće svojih diplomata u protestima i naglašavaju da su se oni bavili posmatranjem demonstracija koristeći striktno zakonska sredstva. Tri članice EU proterale su po jednog ruskog diplomatu kao uzvratnu meru – Nemačka i Švedska proterale su po jednog službenika ruske ambasade u Berlinu i Stokholmu, dok je Poljska proterala službenika ruskog konzulata u Poznanju.
