Bio je saradnik na scenariju za antologijske filmove Luisa Bunjuela „Lepotica dana“ i „Diskretni šarm buržoazije“.
„Scenaristi su često zaboravljeni. Oni su poput senki koje prolaze kroz istoriju filma. Njihova se imena retko pojavljuju u kritikama. Ipak, oni su filmski stvaraoci“, rekao je Karijer na uručenju nagrade filmske akademije.
Sa Milošem Formanom napisao „Gojine utvare“
Prvi roman „Gušter“ Žan-Klod Karijer objavio je 1957. godine, a potom i knjige „Savez“, „Antologija humora“, „Rečnik otkrića“ i druge. U saradnji s Tenzinom Đijatsom, četrnaestim Dalaj-lamom, napisao je delo „Snaga budizma“, a sa Milošem Formanom knjigu „Gojine utvare“.
Učestvovao je u realizaciji u više od 150 filmskih ostvarenja, predstava, televizijskih filmova i drugih adaptacija. Njegov prvi scenario datira iz 1961. godine, a poslednji čak 2018. godine sa biografijom Van Goga „Na vratima večnosti“ sa Vilijamom Defoom u glavnoj ulozi.
„U 21. godini shvatio sam da sam se rodio u vreme koje diktira novi oblik pisanja, a to su film, radio, televizija i stripovi. Svaki novi medijum zahteva drugačiji stil pisanja i ja sam odlučio da se njima bavim“, rekao je svojevremeno Karijer.
O saradnji sa najvećim umetnicima svoga vremena - Formanom, Godarom, Hanekeom, Brukom... Karijer je govorio ko o živom i nikad neprekinutom kontaktu:
„Kada radim, čujem njihove glasove u glavi. Svako od njih nečemu me je naučio, oni su prisutni, i danas, ovde, u svakom trenutku“, podsetio je prisutne na dodeli nagrade.
Reći „ne“ Bunjuelu
Sa Bunjuelom je počeo da sarađuje 1963. godine na scenariju za film „Dnevnik jedne sobarice“, a kasnije i na kultnim ostvarenjima „Lepotica dana“, „Diskretni šarm buržoazije“.
„Bunjuelu je bio potreban pravi partner, neko ko će ga izazvati, a ne samo ko zapisuje njegove ideje. Teško je bio reći ’ne’ umetniku kao što je Bunjuel, naročito za mene koji sam bio tek na početku karijere. A to mu je zapravo bilo potrebno. Tako sam, malo po malo, zadobio status Bunjuelovog partnera u stvaranju. Posle prvog filma, tražio je da ponovo radi sa mnom, što mi je bilo najveće proznanje“, kazao je Karijer za „Veb storis“.
Znali kako da razgovaraju sa publikom
Značajnu saradnju ostvario je sa češkim režiserom Milošem Formanom na filmu „Svlačenje“ koji je osvojio Grand Pri na Kanskom festivalu, „Valmont“ sa Kolinom Firtom i Anetom Bening u glavnim ulogama i konačno sa filmom „Gojine utvare“ iz 2006. godine.
Među njegovim značajnim ostvarenjima nalaze se i „Svaki čovek za sebe“ u režiji Žan-Lik Godara, „Danton“ Anžeja Vajde, „Timon Atinajnin“ i „Bura“ Pitera Bruka.
Karijer je ovenčan nagradom „Oskara“ za kratkometražni film „Srećna godišnjica“, a 1983. i nagradom „Cezar“ za originalni scenario za film „Povratak Martina Gera“. Dobitnik je nagrade filmske akademije za životno dostignuće, nagrade američkog esnafa scenarista za dostignuće u pisanju scenarija.
U jednom od svojih poslednjih intervjua rekao je:
„Radite da biste napravili film koji će se vašoj publici dopasti. Moji saradnici i ja naučili smo kako da razgovaramo sa publikom. Danas, ljudi misle samo na uspeh. Ako radite samo da biste postavili sebi statuu, ona će pući“.