Krajem prošle nedelje u Bangaloru u Indiji završen je prvi veliki međunarodni sajam vazdušne tehnike – „Aero Indija 2021“. Rusija i Indija tradicionalno imaju jake veze na polju vojno-tehničke saradnje, tako da je ruska ekspozicija na sajmu bila jedna od najvećih sa više od 200 eksponata vojne tehnike.
U centru pažnje je bio model višenamenskog lovca pete generacije Su-57. Podsetimo, krajem 2020. godine prvi serijski avion tog tipa je isporučen Ruskim vazdušnim snagama.
Pored toga, gostima sajma su predstavljeni lovci Su-35 i MiG-35d (postoje preliminarni dogovori o zajedničkoj proizvodnji ovog aviona), vojno-transportni avion Il-76MD-90A i avion-tanker Il-78M-90A. Nekoliko modela helikoptera je takođe stiglo u Indiju: laki višenamenski Ka-226T, transportno-udarni Mi-171Š i Mi-17V-5 (izvozne verzije ruskog helikoptera Mi-8AMTŠ), borbeni izviđačko-udarni helikopter Ka-52, helikopter za radiolokaciono osmatranje Ka-31 i udarni helikopter Mi-28NE „Noćni lovac“.
Prvi put su prikazani perspektivni oklopni transporter K-16 i borbeno vozilo pešadije K-17 na perspektivnoj univerzalnoj platformi „Bumerang“. Predstavljeni su svi glavni izvozni protivavionski raketni sistemi: S-400 „Trijumf“ (prvi kompleks će biti isporučen Indiji do kraja godine), „Viking“ (izvozna verzija kompleksa „Buk-M3“), „Buk-M2E“, sistem „Pancir-S1“. Pokazana su vojna vozila „Tajfun“ K-6396, „Tajfun“ K-53949 i zaštitno sanitarno vozilo taktičke jedinice iz linije „Linza“.
Više od 70 odsto naoružanja i vojne tehnike indijskih oružanih snaga je sovjetske i ruske proizvodnje, a u slučaju sa vazdušnim snagama ovaj udeo dostiže 80 odsto. Podsetimo se nekih najzanimljivijih trenutaka u istoriji vojne saradnje ove dve države.
„Porodica“ migova štiti granice
Još ’60-ih godina legendarni masivni avioni MiG-21 i Su-7B, koji su učestvovali u svim tadašnjim sukobima sa Pakistanom, činili su osnovu izviđače i udarne avijacije Indijskih vazduhoplovnih snaga.
MiG-21 je verovatno bio najmasovniji indijski nadzvučni lovac 20. veka. I možda „najdugovečniji“: povučen je iz upotrebe tek 2019. godine.
Naravno, nekoliko generacija MiG-21 je isporučeno u Indiju za sve vreme, avion je više puta modernizovan u Indiji, uključujući i učešće, na primer, Izraela. Ipak, više od 50 godina u upotrebi je svojevrsni rekord i dokaz najvećeg poverenja koje je ruska avijacija stekla u Indiji.
Osamdesetih godina prošlog veka Indiji je isporučeno 13 najnovijih izviđačkih i nadzvučnih aviona MiG-25RB, koji su bili u službi oko 25 godina i bili su glavna visokoprecizna udarna snaga sa borbenim radijusom do 1000 kilometara. Presretanje MiG-25RB pomoću PVO indijskih suseda bilo bi praktično nemoguće.
Ljubitelji vojne istorije verovatno će se setiti da je to isti avion koji je 1971. godine više puta nekažnjeno leteo iznad Sinajskog poluostrva, koje je okupirao Izrael, lako izbegavajući izraelske lovce F-4 fantom II.
MiG-25 RB je činio osnovu operativno-taktičkog i izviđačko-udarnog avijacionog sistema SSSR-a poslednjih godina. Ovaj avion su svojevremeno dobile samo Indija, Bugarska i Alžir.
Ruska „ekskluziva“ za državu-partnera
U Indiju su isporučivani i protivpodmornički avioni dugog dometa Tu-142, koji su konstruisani na bazi strateških bombardera Tu-95RC, na Zapadu poznati kao Bear. Prvi Tu-142 je isporučen Indiji 1988. godine, a tek 29. marta 2017. godine je održana ceremonija povlačenja iz službe ovih aviona koji su imali ogromnu ulogu u obezbeđivanju odbrane zemlje u morskim područjima. Sada su ulogu Tu-142 preuzeli modernizovani protivpodmornički avioni Il-38SD (sa sistemom nišana i navigacije „Si dragon“), opremljeni savremenom radiolokacionom opremom. Ove avione, poput Tu-142, Indija je dobila ekskluzivno. Ni SSSR, ni Rusija obično nisu isporučivali ovu vrstu vazduhoplovne tehnike čak ni državama partnerima od najvećeg poverenja.
Indija je 2010. godine iz Rusije dobila tri aviona za radiolokaciono osmatranje i kontrolu dugog dometa A-50EI — avione ovog tipa često nazivaju utvrđenom skraćenicom AWACS (Airborne Warning and Control System). Ovo je modifikacija transportnog aviona Il-76, na čijem su korpusu ugrađene radarske antene. U kabini aviona se nalaze mesta za operatore koji obrađuju informacije sa radara i kontrolišu akcije avijacije, brodova i kopnenih snaga tokom bilo koje borbene operacije. Specifičnost A-50EI je u tome što su na zahtev Indije na njega ugrađeni najsavremeniji izraelski radari i oprema.
Indijske pomorske snage su 2013. godine dobile nosača aviona „Vikramaditja“ ruskog projekta 11430. Vazduhoplovno krilo nosača aviona čine ruski lovci MiG-29K i MiG-29KUB. Pored toga, MiG-29 su takođe isporučivani i za konvencionalnu avijaciju. Inače, na forumu „Aero Indija 2021“ su saopšteni planovi Nju Delhija da kupi dodatnu seriju aviona svih ovih modifikacija.
A pre MiG-29, indijske vazduhoplovne snage su dugi niz godina imale avion MiG-27M koji je konstruisan po licenci u Indiji i ima indijsko ime „Bahadur“ (odvažan). Od sredine ‘80-ih indijsko vazduhoplovstvo je dobilo više od 200 udarnih MiG-27M i MiG-23BN, koji je sličan po sposobnostima. Avioni ovih tipova su bili u službi do 2019. godine. I na njima je odraslo više od jedne generacije pilota indijske udarne avijacije, koji su se kasnije prebacili na najmodernije Su-30MKI verzija lovca Su-30, koji je konstruisan specijalno za ovu zemlju.
Da li je Su-30MKI temelj indijskog vazduhoplovstva?
Indijsko ratno vazduhoplovstvo ima više od 240 takvih aviona, a trenutno se razgovara o dodatnim isporukama još 12 letelica. Indijska preduzeća ih konstruišu po licenci — ovo je tradicionalna indijska praksa tokom isporuke uvezene vojne tehnike.
Su-30MKI je izveo prvi let 1997. godine, opremljen je najmodernijim kompleksom opreme i oružja u to vreme kako klase „vazduh-vazduh“, tako i „vazduh-zemlja“. Nju Delhi planira da od Su-30MKI napravi nosača avijacione verzije nadzvučne rusko-indijske krstareće rakete „Bramos“ dometa od najmanje 300 kilometara.
Su-57 — prvo za ruske vazdušne snage
Kao što se vidi, u istoriji rusko-indijske vojne saradnje ima mnogo uspešnih događaja, ali period od 2013. do 2018. godine možemo nazvati kriznim. Rusija je izgubila nekoliko tendera, a Nju Delhi je kupio skupo američko i evropsko naoružanje poput protivpodmorničkih patrolnih letelica R-8 „Posejdon“, lovaca „Rafal“ i udarnih helikoptera AH-64 Apač. Mislim da za to postoji nekoliko razloga: ovo je razumna želja Nju Delhija da postigne diversifikaciju izvora vojnih isporuka, jačanje američkog uticaja na Nju Delhi u kontekstu pojačanih protivrečnosti između Vašingtona i Pekinga, i verujem, neke pogrešne procene na ruskoj strani. Ipak, krajem 2019. godine, Indija je postala jedan od tri vodeća partnera Rusije u vojno-tehničkoj saradnji sa portfeljom porudžbina koji premašuje 15 milijardi dolara. Istovremeno, 2019. godine, u Indiji je otvoreno zajedničko rusko-indijsko preduzeće „Indo-Rusija rifls“ za proizvodnju jurišnih pušaka Kalašnjikov Ak-203 sa metkom kalibra 7,62 h 39 mm. A zajednički projekti su upravo ono što Nju Delhi hoće.
Zatim je izbila pandemija, ali je prošla (ili skoro prošla), nastupila je 2021. godina, ruska tehnika je predstavljena na „Aero Indija 2021“. Indija je četvrta na svetu po broju avio-tehnike, ona ima napete odnose sa Kinom, pa su za nju uvek aktuelne stvari kao što su savremeni udarni helikopteri, transportni avioni i lovci pete generacije.
U leto 2019. godine ruski zvaničnici su svrstali Indiju u zemlje koje mogu ozbiljno razmotriti mogućnost kupovine Su-57. Poznato je da su Rusija i Indija planirale da zajedno razvijaju izvoznu verziju ovog aviona, ali je 2018. godine projekat stopiran. A godinu dana kasnije, glavni maršal indijskog vazduhoplovstva Birender Sing Danoa govorio je o spremnosti da se zemlja vrati pitanju kupovine Su-57 od Rusije, ali nakon što ih prvo Rusija stavi u službu svojih vazdušnih snaga.
Krajem 2020. godine Vazdušno-kosmičke snage Rusije su dobile prvi serijski Su-57. Još 5 je planiralo za 2021. godinu, a do 2028. godine još 76.
Prema materijalu časopisa „Eviješen vik and spejs tehnolodži“, koji je objavljen na „Aero Indija 2021“, azijsko-pacifički region će postati najveći uvoznik vojne avijacione tehnike od 2021. do 2030. godine, a najveći udeo aviona (oko 640) će pripasti Indiji.
Dakle, vreme je da se krene napred, ne zaboravljajući na prošlu slavnu istoriju odnosa u sferi vojno-industrijskog kompleksa, ali takođe ne pretvarajući nostalgiju u cilj radi cilja.
Pročitajte i:
