Važnije od "Oskara": Kritičari "Dare" ujedinili Srbe
„Možda će te kritike doprineti da se film ne nađe u užoj konkurenciji za ’Oskara’, ali su one već doprinele da se srpsko nacionalno biće i ovde u Americi, ali koliko vidim i u Srbiji, homogenizuje u vezi s pitanjem Jasenovca. Možda mnogi koji nisu znali detalje o Jasenovcu, recimo, da je taj logor bio šest puta veći od Aušvica, sada mogu da saznaju više o svojoj istoriji i da te detalje prenesu svojim potomcima i prijateljima, ma koje oni vere ili nacije bili“, navodi Kovačević u razgovoru za Sputnjik.
Predstavnici srpske dijaspore u Americi zatražili su od „Los Anđeles tajmsa“ da ukloni recenziju filma „Dara iz Jasenovca“, režisera Predraga Gage Antonijevića, „zbog njenog istorijskog revizionizma i poricanja genocida nad Srbima u NDH“.
„Kritike poput one koju je napisao gospodin (Robert Adel) iz ’Los Anđeles tajmsa’ retko se i pišu. Retko ćete naći u Americi umetničku kritiku koja umetničko delo karakteriše terminologijom političke arene, što se u ovom slučaju desilo. Da li će redakcija ’Los Anđeles tajmsa’ uraditi nešto po tom pitanju, da li će skloniti taj tekst sa svog sajta, ne znam. Nadam se da će imati dovoljno mudrosti da to učine“, kaže Kovačević, inače, glavni urednik portala „Serbian Times" i televizije „Serbian News" iz Čikaga.
Naš sagovornik podseća da je Džej Vajsberg, ugledni kritičar uticajnog američkog filmskog magazina „Varajeti“, takođe, napisao kritiku o filmu „Dara iz Jasenovca“, koja analizira to delo ne baš sasvim iz umetničkog ugla.
„Te kritike iz ’Varajetija’ mogu doneti, ili odneti ’Oskara’. I u slučaju ’Los Anđeles tajmsa’, i u slučaju Vajsberga iz ’Varajetija’ imamo situaciju da se neko ne bavi umetničkim delom, oni ne procenjuju glumu, režiju, dramaturške momente u tekstu, scenografiju, sve ono što jeste predmet i o čemu se piše u filmskim kritikama. Već u prvoj rečenici kritičar ’Los Anđeles tajmsa’ naglašava da film ima politički aspekt, govoreći da je u pitanju srpska nacionalistička propaganda“, navodi Kovačević.
Politika, a ne umetnost
On podseća da je Balkan, nažalost, i dalje „bure baruta“, te da i decenijama nakon jugoslovenskih ratova nacije nisu uspele da se pomire, što se ogleda i u nedavnom „okršaju“ tokom glasanja za film „Dara iz Jasenovca“ na portalu IMDB.
„Ipak, čudno je kada se u jednom ozbiljnom magazinu kao što je ’Varajeti’ pojavi jedna takva kritika, koja se ne bavi umetnošću nego politikom. Može neko da kaže da je film državni projekat. Manje-više svi filmovi u zemljama Balkana, u zemljama postkomunističke tranzicije, jesu državni projekti, jer niko osim države i nema novca da ulaže u filmove. Prosto oni su dotirana čeda od devedesetih naovamo, ali jedno je biti državni projekat u smislu da se državnim novcem snimi neki film, a drugo je biti državni projekat u smislu propagande, što kritičari koje sam pomenuo pripisuju ’Dari iz Jasenovca’“, kaže Kovačević.
Prema njegovoj oceni, iza kritika poput ovih koje su objavljene u „Varajetiju“ i „Los Anđeles tajmsu“ ne stoje potreba za istinom i za objektivnim vrednovanjem umetničkog dela.
„Da je neko napravio kritički tekst na temelju onoga što film u umetničkom smislu nudi svakako bi bilo mnogo manje polemike o takvoj kritici. U ovom slučaju, kad vidite da je politika naglašena, od prve rečenice postoji sumnja da iza ovoga stoji nečiji drugi interes. Da li je to interes države čije se današnje bivstvovanje u EU, možda, loše prelama kroz prizmu istorije te države koja je prilično uprljana tim nacističkim periodom između 1941. i 1945. godine, da li je protiv ovog filma lobirano po toj državnoj liniji, ili je to stvar nekakvih privatnih odnosa koji su doveli do toga da neko prosto proglasi sebe moralnim svetonazorom, te da govori o jednom zločinu koji se svakako dogodio?“, pita se Kovačević.
Glupost i neukost, ili loša namera?
On, ipak, naglašava da postoji i razlika između kritika u „Varajetiju“ i „Los Anđeles tajmsu“.
„U ’Varajetiju’ autor, iako opterećen političkim apsektom, ipak priznaje da su se ti događaji koje opisuje film, dogodili, da je Jasenovac postojao, da je bio zloglasan, po zločinima koji su u njemu počinjeni. Vrlo je diskutabilna cifra koju je spomenuo Vajsberg u svom tekstu, ali podvlačim, on ipak priznaje da je film rađen na temelju nekakve istorijske istine“, naglašava Kovačević.
Za razliku od njega, kako ukazuje naš sagovornik, kritičar iz „Los Anđeles tajmsa“ ne poznaje, ili se pravi da ne poznaje istorijske činjenice.
„On u jednom trenutku navodi da je to bio samo još jedan od jevrejskih logora. Neko će reći da to nije neistina. Taj logor jeste bio napravljen i za Jevreje, ali ubedljivo većinske žrtve u njemu su bili Srbi. Na taj način potirati istoriju i baviti se revizionizmom je nešto sasvim drugo. Zato ova peticija i nije upućena ’Varajetiju’ koji je u tom smislu bio relativno korektan, nego ’Los Anđeles tajmsu’. Pitanje je da li iza teksta ’Los Anđeles tajmsa’ stoji loša namera, ili samo neukost, glupost i neobaveštenost – ja ipak mislim da je ovo prvo, jer svako ko se usudi da piše o filmu koji se odnosi na istorijsku situaciju morao bi da proveri činjenice. S proverom činjenica bi utvrdio vrlo lako da je logor postojao, da je bio zloglasan do te mere da su se nemački oficiri koji su bili u prilici da dođu u Gradišku ili Jasenovac zgražavali nad onim što su radili ustaški fašisti i takav tekst ne bi bio napisan“, “, kategoričan je Kovačević.
Šta bi bilo kad bi se „Šindlerova lista“ i „Pijanista“ proglasili jevrejskom propagandom
On podseća i na to da se u američkim bioskopima istovremeno prikazuje i film „Quo vadis, Aida" bosanske autorke Jasmile Žbanić, koji je takođe u trci za „Oskara“, a bavi se zločinom počinjenim „na istom prostoru na kojem je počinjen i jasenovački“.
„Nikome ne pada na pamet da umanjuje vrednost Žbanićkinog dela, ali vrlo je simptomatično da u konkurenciji imate dva filma s istih prostora, koji govore o gnusnim zločinima počinjenim u dva istorijska razdoblja, da je jedan od njih dočekan sa hvalospevima i da se proglašava favoritom za nagradu (Quo vadis, Aida), da su njegove kritike napisane ozbiljno, da analiziraju umetničko delo, a da sa druge strane imate 'Daru' koja je dočekana podmuklo, kritikama koje nisu plod umetničke analize, nego potrebe da se filmu a priori i u startu prišije politička potka koju on zaista ne zaslužuje“, kaže Kovačević.
On se, takođe, pita kakva bi bila reakcija američke javnosti i medija da je kritičar „Varajetija“ napisao da su „Šindlerova lista“ ili „Pijanista“ jevrejska propaganda
„Zamislite kakav bi se odijum sručio na njega. U ovoj situaciji osim srpske zajednice ne reaguje niko, a jedan mali deo te tragedije koja se dešava jeste i činjenica da je zakazala producentska kuća koja je u Americi bila zadužena za promociju filma, tako da je on pušten apsolutno bez ikakve reklame. Samo ukoliko je čovek bio baš dobro obavešten po privatnim vezama, mogao je da sazna da će film imati premijeru u devet američkih gradova. Mislim da u ovom trenutku, kada se na bioskopskom platnu prvi put našla filmska verzija najstrašnijeg zločina nad srpskim narodom, taj film zaslužuje mnogo više pažnje i svakako organizovaniju kampanju, ukoliko je, naravno, cilj, a mislim da bi morao biti, da što više ne samo Srba, nego i pripadnika drugih nacija, Amerikanaca, vidi ovu priču“, navodi Kovačević.
Amerikanci su, primećuje on, navikli da je priča o zločinima u Drugom svetskom ratu, uglavnom, vezana za pojam holokausta i za ono što su preživeli Jevreji.
„Ovo je, možda i prvi film koji govori o zločinima u tom periodu, a koji se tiče dve druge nacije, Hrvata i Srba, gde jedna nacija na određenom etno-prostoru pokušava da istrebi drugu naciju“, napominje naš sagovornik.
Publika u suzama i bez reči
Kada je reč o tome kako je film prihvaćen među bioskopskim gledaocima, Kovačević, koji je film gledao na premijeri u Čikagu, kaže da je publika bila toliko uznemirena zbog scena koje „Dara iz Jasenovca“ sadrži da su mnogi salu napuštali u suzama i bez snage da komentarišu ono što su videli posle projekcije.
„Neki ljudi nisu mogli da izdrže da odgledaju film do kraja jer je izuzetno potresan, scene koje prikazuju te zločine nisu ni za svačiji stomak, ni za svačije oči. Ljudi su tokom filma izlazili uplakani, neki su se vraćali, neki nisu. Ista scena je bila i nakon paljenja svetla. Pokušavali smo da dobijemo komentar od mnogih ljudi tu, ali dobar deo njih nije bio u stanju da da bilo kakav komentar, jer su ljudi zaista bili pod utiskom. Taj efekat će film, verujem, imati i na druge koji ga budu gledali. Ja znam pripadnike bošnjačke nacije koji su išli da pogledaju film. Verujem da će se njegova publika, uglavnom, sastojati od Srba, ali Srbi ne žive na izolovanom ostrvu, oni su u bračnim, prijateljskim i raznim drugim vezama s američkim državljanima koji potiču iz celog sveta“, naglašava Kovačević.
