Bliski istok je odavno postao polje beskrajnih eksperimenata za američke predsednike. Džordž Buš je odlučio da donese demokratiju u Irak zajedno sa američkim bombama. Barak Obama je stimulisao „arapsko proleće“ koje je koštalo region stotine hiljada života. Donald Tramp je počeo da gradi moćnu arapsko-izraelsko koaliciju protiv Irana.
Administracija Džoa Bajdena počinje da vraća američku politiku iz trampovskog izolacionističkog pragmatizma u liberalno-globalistički tok. Konkretno, novi predsednik hoće opet da pretvori pitanja ljudskih prava u jedan od ključnih spoljnopolitičkih instrumenata Sjedinjenih Država.
To neće biti lako, posebno nakon skandaloznih izbora i progona neistomišljenika u samoj Americi. Stoga je Bajdenu potrebna efikasna demonstracija koja bi pokazala ozbiljnost njegovih namera.
U principu, Ruska Federacija je nadohvat ruke, a u njoj je Fond za borbu protiv korupcije (FBK, koji je Ministarstvo pravde označilo kao „stranog agenta“), čiji saradnici pišu pisma Vašingtonu tražeći da sankcijama kazne prekršioce ljudskih prava koji su blisku Kremlju.
Međutim, ruski primer neće biti upečatljiv, jer je i za vreme mandata prethodnog predsednika Amerika tražila kršenje ljudskih prava kao osnovu za vršenje pritiska na Moskvu. Za ulogu „optuženog“ Bajdenu je potreban neko ko jasno i prkosno krši ljudska prava, ali je izbegao četvorogodišnju kaznu „amoraliste“ Donalda Trampa.
Šta Bajden zamera Saudijcima
Očigledno je da će krivac biti Saudijska Arabija sa svojim defakto vladarom, prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom. Problem sa njom nije samo u srednjovekovnim šerijatskim pravilima za građane kraljevine, već i u neljudskom ratu koji Saudijci i njihovi saveznici iz UAE vode u Jemenu protiv lokalnih Huta.
Prema rečima američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, akcije Saudijske Arabije u Jemenu su dovele do „najgore humanitarne krize našeg doba“. Za skoro 80 odsto stanovništva ove ionako izuzetno siromašne zemlje hitno je potrebna humanitarna pomoć.
Čak i tokom predizborne kampanje, Bajden je govorio o svojoj nameri da preispita odnose između Sjedinjenih Država i Sudijske Arabije. On je obećao da će opozvati „prazan račun“ koji joj je dao Tramp i „vratiti osećaj ravnoteže, perspektive i posvećenosti našim vrednostima na Bliskom istoku“.
„Izabrani predsednik je već rekao da ćemo u potpunosti preispitati naše odnose kako bismo bili sigurni da su u skladu sa našim nacionalnim interesima i da poštujemo vrednosti koje zalažemo u ovo partnerstvo“, objasnio je krajem januara Entoni Blinken.
Saudijski prestolonaslednik nema sreće
Prestolonaslednik Saudijske Arabije je pokušao da izbegne američki udar. Na primer, pošao je na pomirenje sa Katarom i dobrovoljno prekinuo proizvodnju nafte kako bi stabilizovao tržište (i to uprkos činjenici da ekonomija zemlje doživljava pad već peti kvartal zaredom zbog cena nafte i posledica ograničenja izazvanih virusom korona).
Međutim, Muhamed Bin Salman nema sreće, navodi portal „Vzgljad“. Želja Vašingtona da pokaže posvećenost zaštiti ljudskih prava poklopila se sa željom demokrata da razbiju uspešan Trampov dosije na Bliskom istoku — prisiljavanje Palestinace na mir, stvaranje sistema kolektivne bezbednosti protiv Irana, sporazum između Izraela, s jedne strane, i Emirata sa Bahreinom, sa druge (jedan od njegovih glavnih arhitekata, predsednikov zet Džared Kušner, nominovan je za Nobelovu nagradu za mir).
Istina, aktivisti za ljudska prava imaju drugačije mišljenje o uspehu ovog dosijea. Nezadovoljni su, na primer, prekomernom podrškom Izraela i preseljenjem američke ambasade u Jerusalim. Bili su ogorčeni zanemarivanjem interesa Palestinaca (koji su dovedeni pred svršen čin, i kojima je kao „zaslađivač“ predstavljena saglasnost Izraela da privremeno ne širi naselja na Zapadnoj obali). Iznosili su glasne kritike zbog bezuslovne podrške Saudijskoj Arabiji.
Vrhunac je bilo ubistvo novinara Džamala Kašogija, u oktobru 2018. Godine. Kašogi je živeo u SAD, a ubistvo je počinjeno u istanbulskom konzulatu Saudijske Arabije po naređenju Muhameda Bin Salmana. Zbog toga nisu čak ni izrečene sankcije prestolonasledniku.
Sada Bajden ne samo da baca Trampovo nasleđe, već želi i da postigne svoj uspeh — da obnovi nuklearni sporazum sa Iranom. A ovo je u potpunosti u suprotnosti sa Trampovim ulaganjem u stvaranje i podsticanje antiiranskog saveza.
Stoga Saudijskoj Arabiji, zajedno sa Emiratima, uskraćuju američko oružje. Godine 2020. Sjedinjene Države su sa UAE sklopile ugovor vredan 23 milijarde dolara, prema kojem je trebalo da isporuče ovoj bliskoistočnoj zemlji 50 aviona F-35, 18 borbenih dronova i raznu opremu. Ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata u SAD, Jusef el Otejba, istakao je da bi sporazum omogućio Emiratima da „preuzmu više ovlašćenja u okviru osiguravanja kolektivne bezbednosti i da oslobode neke američke snage za rešavanje drugih globalnih problema“.
Najgore za Saudijce ako Bajden povuče sankcije Iranu
Stejt department je, naravno, rekao da je obustava primene ugovora o naoružanju rutinski događaj tokom promene vlade kako bi se „novom rukovodstvu pružila prilika da ih preispita“. Međutim, demokrate ga mogu u potpunosti ukinuti. Prema rečima budućeg šefa senatskog komiteta za spoljne poslove Boba Menendesa, ugovor je sklopljen bez detaljne analize mogućih posledica za američku nacionalnu bezbednost i „zaštite nevinih života u Jemenu“.
Ali najgora stvar za Saudijce i UAE je mogućnost da Bajden povuče sankcije Iranu.
Rijad shvata da nema smisla otvoreno napadati obnavljanje iranskog sporazuma, jer ga to može dovesti do izolacije i gubitka statusa glavnog američkog saveznika u arapskom svetu. Stoga Saudijci pokušavaju nekako da integrišu svoje želje u Bajdenove planove. Na primer, ministar spoljnih poslova kraljevine Fejsal big Farhan je predložio Amerikancima da poboljšaju nuklearni sporazum, uključivši u njega iranski raketni program, kao i „zloćudne akcije“ Teherana u regionu.
Istovremeno, za stručnjake je očigledno da je Obamin sporazum zaključen i sproveden samo zato što se ticao čisto nuklearnog pitanja. Teheran nije spreman na kompromis ni kada je reč o raketama (koje značajno doprinose njegovoj odbrambenoj sposobnosti), a još manje kada se radi o „zloćudnim akcijama“, u koje Rijad svrstava pokušaje Teherana da odbrani svoje interese u Siriji, Iraku, Jemenu, Libanu i zalivskim zemljama.
Međutim, u Vašingtonu ima dovoljno političara koji dele stavove Saudijske Arabije, onih koji nisu zaboravili ni zauzimanje američke ambasade u Iranu, ni ponižavanje tokom okupacija Iraka. Možda će ovi ljudi postati advokati saudijskih interesa u Beloj kući, Pentagonu i Stejt departmentu. Ako američko-iranski odnosi krenu nizbrdo, „ribanje“ Saudijske Arabije zbog ljudskih prava biće samo privremena neprijatnost u odnosima Vašingtona i Rijada.
Pročitajte i:
