Na Zemlji ajnštajnijum ne postoji u prirodnom stanju, on je takozvani „sintetički element“ otkriven prilikom ispitivanja prve hidrogenske bombe 1952. godine.
Od tada je izvedeno vrlo malo eksperimenata sa ajnštajnijumom, jer je izuzetno radioaktivan i teško ga je proizvesti.
Tokom 70 godina izotopi ajnštajnijuma bili su frustrirajuće teški za proučavanje. Ili ih je previše teško napraviti, ili se održe prekratko, a ono malo dragoceno stvorenog počinje da se raspada jako brzo.
Rani napori šezdesetih godina prošlog veka proizveli su taman toliko elementa da se može videti golim okom, minimalnih 10 nanograma. Kasniji pokušaji su imali malo bolje rezultate.
Ovog puta istraživači su pronašli oko 200 nanograma izotopa ajnštajnijuma E-254.
Ovo osnovno svojstvo određuje kako će se ajnštajnijum vezati za druge atome i molekule i ključno je za razumevanje vrsta hemijskih interakcija koje on može imati.
„O ajnštajnijumu se ne zna mnogo“, rekla je autorka rada i hemičar teških elemenata Rebeka Abergel iz Nacionalne laboratorije Lorens Berkli u Kaliforniji, prenosi portal „Sajens alert“.
„Izvanredno je dostignuće što smo mogli da radimo sa ovako malom količinom materijala i da se bavimo neorganskom hemijom. Značajno je jer što više razumemo hemijsko ponašanje [ajnštajnijuma], to više možemo primeniti ovo znanje za razvoj novih materijala ili novih tehnologija“, dodala je ona.
To bi, objasnila je, moglo da pomogne ne samo u direktnom pronalaženju primena za ajnštajnijuma, već i ostatka aktinida – niza od 15 radioaktivnih elemenata sa atomskim brojevima između 89 i 103.
Istovremeno, nova otkrića takođe mogu pomoći hemičarima da identifikuju nove trendove unutar elemenata koji čine periodni sistem.
Pročitajte i:
