Karbonski otisak predstavlja količinu emitovanih gasova staklene bašte koji doprinose globalnom zagrevanju i on je jedan od najznačajnijih indikatora zagađenja životne sredine, čije se posledice po biljni i životinjski svet i celokupno čovečanstvo već primećuju.
A karbonski otisak koji ostaje posle „rudarenja“ bitkoina uporediv je sa novozelandskim i godišnje iznosi 36,95 megatona CO2, prema Digikonomistovom indeksu potrošnje energije bitkoina. Bitkoin troši istu količinu električne energije kao Čile, dodaje se. Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu tvrde da ova kriptovaluta troši više električne energije od celokupne godišnje potrošnje u Holandiji, čak 110.53 tera-vati po satu.
„To je nepojmljiva količina električne energije“, kaže Čarls Hoskinson, preduzetnik za kriptovalute, suosnivač etereuma, drugog najpoznatijeg digitalnog novčića na svetu.
Energetske potrebe bitkoina su izuzetno velike, navodi za Si-en-bi-si Majkl Rauh, istraživač kembridžovog centra za alternativne finansije. Prema procenama istraživača sa Kembridža, potrošnja u vezi sa bitkoinom čini oko 0,5 odsto ukupne globalne potrošnje električne energije.
On smatra da će bitkoin s vremenom verovatno trošiti sve više električne energije zbog mehanizma rada.
„Zapravo nije bitno da li na tržištu postoje nove, efikasnije mašine jer će se tada koristiti sve više mašina i ukupna potrošnja električne energije neće opadati“, objašnjava.
Proteklog meseca kada se cena bitkoina vinula u visine, povećao se prihod „rudarima“ kriptovalute što je podstaklo mnoge da počnu da „rudare“.
Pobornici kriptovaluta, pak tvrde, da korišćenje energije samo po sebi nije loše
„Slanje elektronske pošte takođe koristi električnuenergiju. Ipak, ne zaključujemo da su imejlovi loši jer troše struju. Bitkoin je pritom neverovatno transparentan u korišćenju energije, dok su druge industrije mnogo mutnije", kaže jedna od direktora kompanije „Koinšers“ Meltem Demirors.
Ona je postavila pitanje zašto, na primer, bankarska industrija nije bila pod većim nadzorom zbog upotrebe energije energije. Rekla je i da su „rudari“ bitkoina podstaknuti da koriste obnovljive izvore energije jer je to jeftinije.
Međutim, kako navodi Si-en-bi-si, većina objekata za eksploataciju bitkoina nalazi se u Kini, koja se i dalje u velikoj meri oslanja na električnu energiju iz termoelektrana koje koriste ugalj.
Endru Haton, šef IT.a britanskog Grinpisa, smatra da je reč o velikom problemu jer napajamo tehnologiju 21. veka izvorima energije iz 19. veka.
„Sve veće korišćenje energije za „rudarenje“ bitkoina uglavnom se svodi na ogromnu količinu podataka koji su potrebni za stvaranje i održavanje ove kritovalute, ali glad za električnom energijom koja brzo raste je samo rani simptom mnogo većeg problema koji dolazi“, navodi Haton za Si-en-bi-si.
„Kako sve na internetu postaje složenije, potražnja za većom snagom kompjutera će se povećavati u narednih nekoliko godina, a to će zahtevati više energije. Problem je što samo oko petine električne energije koja se koristi u svetskim bazama podataka dolazi iz obnovljivih izvora. To nije dovoljno dobro“, zaključuje on.