Prema njegovim rečima, potrebno je pregovarati i obezbediti da se gasovod „ne koristi kao geopolitičko oružje protiv istočnoevropskih zemalja“.
„Možda bi to moglo ovako da izgleda: Evropska unija, Rusija i Sjedinjene Američke Države dogovaraju se o moratorijumu na izgradnju, ali ovog puta ne u vidu sankcija, već pauze za početak pregovora sa ciljem da se otkloni najveća zabrinutost Zapada“, izjavio je u intervjuu nemačkom radiju Deutschlandfunk, i dodao da je to „ključni momenat“.
Projekat „Severni tok 2“
Podsetimo, projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke.
U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da u Evropskoj uniji prodaju svoj tečni prirodni gas.
SAD smatraju da je to politički projekat koji preti energetskoj bezbednosti Evrope.
Vašington je u decembru 2019. godine uveo gasovodu sankcije, zbog čega je švajcarski „Olsiz“ bio prinuđen da zaustavi radove na polaganju cevi. Sredinom januara uvedene su i sankcije brodu „Fortuna“ koji učestvuje u izgradnji gasovoda, kao i vlasniku broda, kompaniji „KVT-RUS“.
Ruska strana više puta je izjavljivala da je projekat apsolutno komercijalan i konkurentan i isticala da on ne podrazumeva obustavu tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU.
Posle odluke suda o hapšenju Alekseja Navaljnog neke zemlje su predložile da se vrati na temu antiruskih sankcija. Evropska komisija je naglasila da gasovod sprovodi grupa privatnih kompanija i da ih Evropska unija ne može sprečiti u izgradnji gasovoda.
Pročitajte još:
