On međutim, napominje da će konačna odluka o tome gde će Sabor biti održan biti doneta 10. februara.
„Na sednici Sinoda smo raspravljali o tome, pošto su epidemiološki uslovi drugačiji nego inače“, pojašnjava mitriopolit Hrizostom i dodaje da su moguće tri lokacije za održavanje sabora — dva mesta u patrijaršiji gde je do sada održavan Sabor, ili u kripti što bi bilo prvi put do sada.
Mitropolit veruje da će novi patrijarh biti izabran istog dana, a kako objašnjava, izbor dolazi posle tri meseca od upokojenja patrijarha Irineja, kako je i po ustavu Crkve predviđeno.
Održavanje Sabora bi se moglo dovesti u pitanje, po rečima Hrizostoma, jedino u slučaju pogoršane zdravstvene situacije što bi sprečilo veći broj arhijereja da dođu.
Podseća da je do 1968. tadašnji Sabor na čelu sa patrijarhom Germanom doneo jednu izmenu u Ustavu da patrijarha biraju samo eparhijski arhijereji i aktivni vikarni episkopi.
Kada je reč o proceduri izbora patrijarha, kaže, da prvo arhijereji biraju između sebe tri kandidata, a onda se izabrana imena stavljaju na klir ili u jevanđelje, a jednu od tri koverte sa imenom izabranog patrijarha bira monah iz nekog manastira za koga vlada mišljenje da je veliki duhovnik, a čije ime će biti poznato 10. februara.
Do sada su su to bili monah Antonije iz manastira Tronoše i otac Gavrilo iz manastira Lepavine kada su bira birani patrijarha Pavle i patrijarh Irinej.
„Crkva je to učinila da bi se zaštitila od eventualnih uticaja stranih faktora i drugih necrkvenih faktora tadašnjeg režima u izboru patrijarha Srpske pravoslavne crkve“, objašnjava on i naglašava da je uloga patrijarha u srpskom društvu velika jer je srpski patrijarh simbol jedinstva srpske crkve koja se zato i yove autokefalna.
„To ima etničku dimenziju i svi Srbi sveta pripadaju srpskom patrijarhu, Srpski patrijarh je i simbol jedinstva srpske crkve zato se i zove autokefalna crkva“, kaže mitropolit.
Podsetio je da se patrijarh ustoličava u Sabornoj crkvi u Beogradu drugi ili treći dan po izboru, a to je, kako kaže, funkcionalno ustoličenje, kada i preuzima sve nadležnosti patrijarha i predsednika Sinoda i Sabora.
Na pitanje hoće li novi patrijarh biti ustoličen i u Pećkoj patrijaršiji kao je to bilo uobičajeno, mitropolit kaže da hoće.
„Ustoličenje će uslediti i u Pećkoj patrijaršiji, a Sinod će odlučiti kada — možda u septembru, oktobru...“ objašnjava on.
Upitan da prokomentariše spekulacije da postoji "lobiranje" među vladikama za izbor patrijarha, kaže, da je čuo za to.
„To su špekulacije, ali sigurno je da arhereji razgovaraju o izboru novog patrijarha. Ne bih rekao da su to klanovi. I treba da postoji diskusija ko bi trebalo da bude patrijarh. U našoj crkvi nije tradicija da bilo ko ističe kandidaturu, to ne postoji. Arhijereji će kroz svoje razgovore, promišljanja, prosuđivanja dati svoje predloge“, navodi mitroplit Hrizostom.
Kao zanimljivost ističe da je patrijarh Pavle posle devetog glasanja ušao kao treći kandidat u uži izbor trojice.
„Mi iskažemo svoju volju, a Bog će reći ko će biti“, navodi on.
U izbor za patrijarha mogu ući 30 arhijereja naše crkve koji imaju najmanje pet godina eparhijske službe, pojašnjava on i dodaje da pravo da glasa ima njih 39, jer devet nema uslove za izbor.
Na pitanje da li se sebe vidi kao kandidata za patrijarha, kaže:
„To ostavljam saboru i sudu božijem. Ja sam trenutno vršilac dužnosti mjestobljustitelja patrijaraškog trona dok se patrijarh ne izabere“, zaključio je mitropolit Hrizostim.
Pročitajte još:
