Pre više od 20 godina, 8. novembra 2000. godine, Avlejev je napravio nezapamćeni skandal u utakmici Kupa Rajmonda Saporte, noseći dres ruskog Uniksa u duelu sa turskim Bešiktašom.
Njegova ekipa je izgubila rezultatom 65:60, ali je više od rezultata ostao upamćen „kikbokserski“ momenat Avlejeva, u tom trenutku 24-godišnjeg košarkaša i projektovanog lidera nove generacije reprezentacije Rusije.
Pet minuta pre kraja utakmice, dok se rezultat lomio, sve oči su bile uprte u Avlejeva.
📷 Aquí un #TBT del Mundial de Indianapolis 2002. En acción Carl Herrera y Oscar Torres frente a Ruslan Avleev.
— Venezuela Baloncesto (@venbaloncesto) August 15, 2019
✅ El partido terminó 86-69, a favor de Rusia, Víctor David Díaz con 27 puntos, Richard Lugo con 18, 16 rebotes y 2 tapones. Por Rusia Andrey Kirilenko 24 tantos. pic.twitter.com/LQ30YymfQ2
On je imao sva prava u timu Uniksa, da se zaleti na trojicu, da šutne preko ruke, da napravi potez više...
Napadao je na svaki način, igrači Bešiktaša su bili svesni njegovih kvaliteta i igrali su veoma čvrstu odbranu što su arbitri i tolerisali.
U jednom od napada, Avlejev se zaleteo na obruč, u skoku je ostvario kontakt telom sa jednim rivalom, očekivao je da će biti dosuđen prekršaj, doskočio je sa loptom u rukama što je značilo grešku u koracima.
Bar prema sudu Jovčića.
Avlejev to nije sportski prihvatio, najpre je loptom gađao srpskog sudiju, zatim ga udario pesnicom, a na kraju i šutnuo nogom.
Opšti haos na terenu nije pokušao niko da spreči, Jovčić je ostao da leži na parketu, da bi se kasnije pridigao i sve referisao zapisničkom stolu.
Avlejev je izbačen sa meča, Uniks je poražen, ali još gore od toga – veliki talenat ruske košarke je zauvek izgubljen, iako je suspenzija od dve godine bila ukinuta.
„Postojao je kult Avlejeva u Kazanju. On je tatarskog porekla i bio je ljubimac publike. Nije umeo da promaši slobodno bacanje, bio je veoma snažan i teško da je iko mogao da ga zaustavi. Ja sam uspeo da nađem zajednički jezik sa njim“, rekao je bivši predsednik Uniksa Jevgenij Bogačov.
Njegov potez nije prihvaćen blagonaklono u Košarkaškom savezu Rusije.
„Huligansko ponašanje Avlejeva mora da bude najoštrije sankcionisano. To je potez bez presedana, a pogotovo je teže jer je on reprezentativac Rusije, učesnik Olimpijskih igara u Sidneju“, naveo je tada generalni sekretar KSR Jurij Pogoreljkin.
Incident je burno odjeknuo i na lokalnom nivou.
„Avlejev ne samo da je bio simbol republike, već i Nacionalne banke Tatarstana. Sada svi treba da pronađu novog heroja“, navedeno je u izveštaju ruskih medija 2000. godine.
Košarkaš je bio svestan skandala koji je izazvao.
„Teško da ću ikada ponovo zaigrati za Uniks, osećam se odvratno. Naročito me je sramota od gradonačelnika Kazanja Kamila Iskakova. On se prema meni ponašao kao otac, a ja...“, govorio je Avlejev.
A on... Udarac u vilicu Milivoja Jovčića ga je koštao preloma ruke.
„Ispostavilo se da se radi o teškoj frakturi koja se čak i inficirala. Nisam mogao da spavam prve nedelje od bolova, nisam mogao da položim ruku. Do 25. godine sam imao osam preloma, ali je taj bio najteži i najbolniji“.
Teško je bilo vratiti Ruslana u rusku košarku, Bogačov je svedočio o tome.
„Da li da ga pošaljemo u inostranstvo, šta da radimo... Ruslan je bio jedini igrač tatarskog porekla u Uniksu, u drugim timovima su bili Amerikanci, Jugosloveni, a on je bio heroj navijača. Niko nije bio za to da ga pustimo, ali...“
Put ga je odveo u Ural, žalio je zbog toga, kao i zbog šanse da zaigra u NBA ligi, gde je bio gotovo viđen.
„Nisu me podržali u Uniksu i to me je pogodilo. Toliko sam dao klubu, ali su me posle svega gledali kao da sam ubio čoveka. Pogrešio sam, priznao sam, ali niko nije stao uz mene“.
To nije bilo najgore što se desilo Avlejevu.
„Nedugo posle utakmice napustila me je supruga, u klubu su me gledali kao divlju životinju. Neki prijatelji su nestali, ali sam naučio da razumem ljude bolje. Nisam išao kod psihologa, nije mi trebalo to, ali je ceo incident posledica mnogih akumuliranih faktora. Rešio sam da to rešim sa sobom, bez pomoći lekara“, istakao je Avlejev.
Pre nekoliko godina se prisetio događaja iz Beograda, kada je kao igrač Urala nastupio protiv Partizana i bio pozdravljen ovacijama navijača srpskog tima.
„Oni tamo imaju rat između Zvezde i Partizana, čuo sam da Jovčić učestvuje aktivno u tome...“, istakao je Avlejev.
Nesuđena legenda ruske košarke je ubrzo završila karijeru, ali je i dalje u košarci, na poziciji sportskog direktora kluba Kupol-Rodnikov.
