Mekafri se osvrće na članak „Njujork tajmsa“ pod naslovom „Kako Bajdenova administracija može da pomogne u rešavanju naše krize realnosti“, navodeći da je loš znak to što se Amerika sada oslanja na gerijatrijskog insajdera iz Vašingtona, čija je percepcija stvarnosti mnogo puta dovedena u pitanje, kako bi rešila „krizu realnosti”.
U tekstu „Njujork tajmsa“ autor Kevin Rus razgovarao je sa „stručnjacima“ koji su ponudili predloge o tome kako ujediniti Amerikance oko „realnosti“ eliminisanjem teorija zavere i dezinformacija.
Jedan od predloga bio je da Bajden izabere „cara realnosti“ koji će nadgledati razotkrivanje dezinformacija i teoretičare zavere.
To zvuči kao odlična ideja, šta bi moglo da pođe po zlu? – pita Mekafri u autorskom tekstu za RT.
Problem sa „carem realnosti“ je taj što je Amerika postrealna nacija. Američka kultura je otišla toliko daleko u pogledu prihvatanja subjektivnog iskustva nad objektivnom stvarnošću da neki birokrata neće moći da je vrati racionalnom, smatra Mekarfi.
On dodaje da u tome i jeste poenta i da administracija Bajdena ne želi da vrati Ameriku u objektivnu stvarnost, već želi da Amerikanci prihvate stvarnost establišmenta - a to su dve veoma različite stvari.
Stvarnost establišmenta je neoliberalna, vojno-industrijska realnost, koju kontrolišu korporacije i koja se gnuša odgovornosti za svoja stalna nedela i dezinformacije, ističe Mekarfi.
Stvarnost establišmenta zahteva da prihvatimo apsurdno nepotpunu zvaničnu priču o nizu atentata 1960-ih dok odbijaju da skinu oznaku tajnosti sa vladinih dosijea o tome, kaže i navodi da je stvarnost establišmenta laž o incidentu u Tonkiškom zalivu koja je uzrokovala ratni pakao u Vijetnamu, zatim laži o Iranu i odredima smrti u Latinskoj Americi.
Kako kaže, establišment je lagao i o svom saučesništvu u trgovini drogom dok je vođen rat protiv droga.
„Stvarnost establišmenta odbila je da skine oznaku tajnosti sa dokumenata o 11. septembru i da istaži sredstva za taj napad. Ona nam je i saopštila da je Irak imao oružje za masovno uništavanje i „podarila“ nam rat u Iraku, Jemenu i Libiji i širom sveta“, nabraja Mekarfi.
On navodi da se često kaže da je dnevno svetlo najbolje dezinfekciono sredstvo, ali smo neprestano u mraku, a establišment je, bez obzira na to koja je stranka na vlasti, gangrenozni ud čije su laži i dezinformacije mnogo toksičnije za Ameriku i svet nego sve što neki teoretičari zavere mogu da zasmisle.
„Mržnja establišmenta prema teorijama zavere posebno je zabavna u svetlu onoga što se desilo u protekle četiri godine“, ističe američki pisac podsećajući na histeriju o Rašagejtu koja se širila mejnstrim medijima.
On postavlja pitanje da li bi novi „car realnosti“ u tom slučaju kaznio ili ukorio medije kojima ta teorija zavere nije bila strana.
Da li bi „car realnosti“ kritikovao naučnike i medicinske stručnjake koji su javno govorili da je u redu okupljati se u velikim grupama tokom pandemije u znak protesta „Crni životi su važni“, ali ne i protiv „zaključavanja“?, pita i dodaje - naravno da ne.
„Poput paranoičnog šizofreničara, američka politička i medijska elita neprestano pokušava da ubedi ljude da su njene zablude i obmane prava istina, a od „cara realnosti“ bi se očekivalo da ukida samo teorije zavera i dezinformacije koje se establišmentu ne sviđaju“, smatra Mekarfi.
On naglašava da je stvarnost takva da vladajuća elita gura pojam desničarski domaći teroristi i opasnost od teorija zavere u pokušaju da sakrije svoje zločine i uguši nezadovoljstvo.
„Orvel je govorio - ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost, ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost, a establišment želi da kontroliše sadašnjost, prošlost, budućnost i, najviše od svega, vas. A „car realnosti“ je samo početak“, zaključuje Mekarfi.
