Ukrajinska partija „Opoziciona platforma – za život“ smatra da Zelenskog treba opozvati jer je potpisao ukaz kojim se uvode sankcije za nekoliko opozicionih tv kanala i poslanika Tarasa Kozaka koji je njihov vlasnik s obrazloženjem da ih finansira Rusija. Iz stranke su ocenili da je ta odluka nezakonita, kao i da je reč o udaru na slobodu govora, dok se iz kabineta Zelenskog pravdaju da nije reč o cenzuri već o borbi protiv propagande.
Osuda odluke Zelenskog stigla je i iz Kremlja, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov upozorava da ona nije u skladu ni sa međunarodnim normama ni sa proklamovanom slobodom medija.
Zelenski krši slobodu medija i uvodi sankcije bez dokaza
Bogdan Bespaljko, član Saveta za međuetničke odnose pri predsedniku Rusije, primećuje da ukrajinski predsednik za tvrdnju da se sankcionisani mediji finansiraju iz Rusije nije ponudio nikakve dokaze
„Zelenski treba da pokaže dokumente, neke rezultate istrage ili kršenja zakona o finansiranju. Koliko znam, u Ukrajini ne postoji zakon o stranim agentima, kao na primer u Rusiji ili SAD. A onda, ako već govorimo o stranom finansiranju, prilično je čudno govoriti samo o ruskom. Trebalo bi onda da ne samo ovi kanali, već i mnogi drugi, budu podvrgnuti sankcijama, jer su dobili grantove ili drugu vrstu podrške iz, na primer, Kraljevine Holandije, drugih zemalja i međunarodnih organizacija“, napominje sagovornik Sputnjika, uz opasku da su obrazloženja Zelenskog samo jadni izgovori.
Impičmenta neće biti
Međutim, iako Zelenski evidentno krši na Zapadu toliko izvikanu slobodu govora, ruski eksperti se slažu da nikakvog impičmenta neće biti.
„U Ukrajini se ništa ne radi bez dozvole Sjedinjenih Država, tako da naravno da nikakvog impičmenta neće biti, barem dok administracija Bajdena ne sprovede reviziju američkih kontakata među ukrajinskim političarima i dok ne nadoknadi štetu nanetu američkoj reputaciji zbog slučaja „Burisma“, ukrajinske kompanije s kojom je poslovao Bajdenov sin Hanter“, kaže Žarov.
On objašnjava da inicijativa opozicione stranke nema šanse i zbog veoma složene procedure impičmenta, jer po zakonu potrebno je da ona dobije većinu glasova u parlamentu, Vrhovoj radi.
„Takve većine neće biti bez propredsedničke frakcije 'Sluga naroda', iako je ona nedavno izgubila podršku unutar Rade. Sve dok „Sluga naroda“ ne krene protiv Zelenskog, neće biti nikakvog impičmenta“, napominje ruski politikolog.
Prema rečima Bespaljka, opozicija neće moći da sprovede svoje planove u delo ne samo zato što je u manjini u Radi, već i zato što se stanovništvo u Ukrajini generalno umorilo.
„Ono pada u političku apatiju, ali ne vidi nikakvu alternativu Zelenskom. Ne postoji političar koji bi mogao da bude dostojna alternativa“, smatra naš sagovornik.
Izneverene nade građana Ukrajine
Ruski eksperti očekuju, međutim, da će bez obzira na ishod inicijative „Opozicone platforme - za život“, rejting Zelenskog i dalje da pada.
Bogdan Bespaljko konstatuje da je Zelenski srušio sve nade koje su stanovnici Ukrajine polagali u njega kad su mu dali glas na predsedničkim izborima 2019.godine.
„Ukrajinci su mislili da će se s dolaskom Zelenskog na vlast povećati blagostanje, broj radnih mesta, plate, penzije, beneficije, da će se poboljšati infrastruktura, ali i da će se završiti rat u Donbasu. Ali vidimo da se ništa od toga ne dešava, naprotiv. Tokom protekle godine broj žrtava u Donbasu je premašio broj žrtava iz poslednje godine Porošenkovog mandata. Stoga je rejting predsednika Zelenskog drastično opao“, kaže Bespaljko.
Žarov se slaže da Zelenski nije opravdao očekivanja birača da će promeniti loše stanje u zemlji nastalo tokom vladavine Petra Porošenka.
„Zelenski je mnogo obećao, a praktično ništa nije uradio. Štaviše, ekonomska situacija u Ukrajini se pogoršava iz godine u godinu, zbog pandemije, organizovanog kriminala, zbog rizika povezanog sa pogoršanjem situacije u Donbasu, koji takođe Amerikanci daljinski kontrolišu putem odgovarajućih kontakata u ukrajinskim specijalnim službama i Generalštabu ukrajinske vojske. Dakle, Zelenski je bio predsednik mira, ali će nažalost, uskoro možda biti primoran da postane predsednik rata, jer se u suprotnom neće održati na vlasti“, upozorava Žarov.
