Milijarderi skoro da više ne vode operativno svoje firme. Džef Bezos, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, najavio je prelazak u bord direktora, dok će na njegovu funkciju generalnog menadžera doći Endi Džesi u trećem kvartalu 2021.
Slično se događalo i u drugim tehnološkim gigantima, a za sada jedino Zakerberg opstaje na čelu Fejsbuka, piše CNBC.
Tako je „Epl“ 2011. godine preuzeo Tim Kuk, pošto se bolest Stiva Džobsa, osnivača te kompanije, pogoršala, da bi na kraju od nje i preminuo.
„Majkrosoft“ je promenio generalnog direktora 2014. godine, kada je Bil Gejts napustio mesto predsednika borda direktora, a na najviše operativno mesto kompanije došao je Satja Nadela.
„Alfabet“, majka-firma Gugla, takođe je doživela veliku promenu kada je suosnivač Leri Pejdž prepustio svoje mesto Sundaru Pičaju 2019. godine.
Nešto slično se dogodilo i u „Tesli“, gde je trenutno najbogatiji čovek sveta Ilon Mask godinama generalni direktor. Ali, on je na to mesto došao tek 2008. godine, pet godina posle osnivanja. Mask nije bio među inicijalnim osnivačima, već se kompaniji, kao investitor, pridružio sa godinu dana zakašnjenja. „Teslu“ su 2003. osnovali inženjeri Martin Eberhard, koji je do 2008. bio direktor, i Mark Tarpening.
Sa druge strane, Mark Zakerberg opstaje na čelu Fejsbuka od 2004. godine.
Njegova tajna je u tome, piše CNBC, što, za razliku od drugih osnivača tehnoloških giganata, Zakerberg drži većinu deonica i većinu glasova u upravljačkim telima svoje kompanije.
To mu daje mogućnost da vodi kompaniju kako on želi, a da mu suvlasnici ne postavljaju previše pitanja. Ukoliko im neka njegova odluka smeta, imaju mogućnost samo da prodaju akcije. Tako može da donosi odluke koje bi kratkoročno mogle da zasmetaju deoničarima, ali dugoročno su dovele Fejsbuk na dominantnu poziciju.
CNBC je analizirao i kako su tehnološki giganti poslovali posle odlaska njihovih osnivača sa čelnih mesta. Prema njihovom istraživanju, „Epl“, „Majkrosoft“ i „Alfabet“ doživeli su rast vrednosti deonica i rast prihoda od kako ih vode novi lideri, a ne osnivači.
Tako je, recimo, vrednost deonica „Epla“ od 2011, kada se dogodila smena, do danas, skočila sa 13,44 dolara na 134, 99 dolara. Prihod im je porastao čak 153 odsto u istom periodu, sa 108,2 milijarde na 274,5 milijardi dolara godišnje.
Međutim, „Epl“ se u tom periodu nije mogao pohvaliti inovacijama kakve je imao za vladavine Stiva Džobsa. Dok je u Džobsovo vreme na tržište izbačen niz revolucionarnih proizvoda, kao što su ajmek, ajpod, ajfon, ajped, njegov naslednik može se pohvaliti jedino Epl satom.
Od trenutka odlaska Bila Gejtsa, do danas, vrednost deonica „Majkrosofta“ porasla je čak sedam puta, sa 36,25 dolara u 2014, do 239,51 dolar sada. Prihod im je u istom periodu porastao za 62 odsto, sa 77,8 milijardi na 125,8 milijardi dolara godišnje.
Slično kao i kod „Epla“, ni „Majkrosoft“ posle odlaska svog osnivača ne može da se pohvali nekim novim zapaženim proizvodom. Međutim, Satja Nadela je uveo revoluciju u samom poslovanju, pa „Majkrosoft“ sada nije samo prodavac softvera i operativnog sistema, već je uveo sistem pretplate na softver koji može da se koristi na internetu, bez instaliranja na kućnom računaru.
Iako se smena na čelu „Alfabeta“, u poslovnom smislu, dogodila tek nedavno, i njima je vrednost deonica porasla za 48 odsto, sa 1,294 dolara u decembru 2019, na 1.919 dolara sada. Takođe, porastao im je i prihod za 13 odsto, sa 161,9 milijardu, na 182,5 milijarde dolara.
Pročitajte još:
.jpg){kind=link}