„Mnogo je primera kada ruskim diplomatama nije dozvoljeno prisustvo na sudskim saslušanjima na kojima se razmatraju slučajevi ruskih državljana. Očekujemo od naših kolega otvorenost kakvu je pokazala Rusija, poštovanje prava i zakonskih interesa ruskih državljana, a takođe podsećamo na obavezu da se ne mešaju u unutrašnje poslove države domaćina, kako je predviđeno Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine“, naglasila je Zaharova.
Takođe je konstatovala da se zapadne diplomate ponašaju drsko kada je reč o suđenju Navaljnom.
„To, naravno, nije reakcija nego umešanost, i oni ne posmatraju, nego deluju – deluju drsko, koordinirano, po planu, i to nisu pojedinačne akcije nego veliki program koji posmatramo u različitim fazama“, istakla je Zaharova, komentarišući reakciju zapadnih političara na hapšenje Navaljnog i prisustvo stranih diplomata na suđenju.
Ona je istakla da je Ministarstvo spoljnih poslova primetilo povećano interesovanje stranih diplomata za suđenje Navaljnom.
„Prema podacima pres-službe Simonovskog suda, na suđenju su prisustvovali predstavnici ambasada 14 zemalja. Pritom, ambasade Poljske i Švedske su slale po dva saradnika. Zasedanje je bilo javno, ruska strana nije ometala njihovo prisustvo“, dodala je ona.
Zaharova je istakla da se zakonska praksa u Rusiji u vezi prisustva stranih diplomata na sudskim saslušanjima razlikuje od one sa kojom se suočavaju saradnici ruskih ambasada, kada saopšte da nameravaju da prisustvuju sudskim postupcima koji uključuju ruske državljane.
Ona je kao primer navela slučaj iz 2019. godine kada diplomatama iz ruske ambasade u Viljnusu ni predstavnicima ruskih medija nije dozvoljeno da uđu u sudnicu tokom izricanja presude u okružnom sudu u Viljnusu u okviru „izrežiranog krivičnog postupka“ zbog događaja od 13. januara 1991. godine u okviru kojih je proglašeno „krivim“ 67 državljana Rusije.
Podsetila je i na situaciju iz 2020. godine, kada francuski istražni sudija nije dozvolio saradnicima konzularnog odeljenja ruske ambasade u Parizu da prisustvuju saslušanju u slučaju Aleksandra Vinika protiv koga su pokrenuti krivični postupci u Rusiji, Francuskoj i SAD.
Komentarišući informaciju da šef evropske diplomatije Žozep Borelj namerava da poseti Navaljnog u Moskvi, Zaharova je rekla da nije obaveštena o tome.
„To je pitanje za Borelja i onoga ko organizuje njegovu posetu. Neka nekako sami stupe u kontakt sa odgovarajućim službama i neka se dogovore. Nisam obaveštena o tim namerama. Ako je to njegova želja – neka je sami nekako realizuju“, rekla je Zaharova.
Simonovski sud u Moskvi u utorak je doneo odluku da se Navaljnom ukine uslovna kazna u slučaju „Iv Roše“ i zameni kaznom od 3,5 godine zatvora. Ubrzo nakon toga, vodeće zapadne zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države, Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju, apelovale su na ruske vlasti da oslobode opozicionara.
Na saslušanju u sudu prisustvovalo više od 15 zaposlenih u ambasadama različitih zemalja. Zaharova je ranije izjavila da je prisustvo stranih diplomata na suđenju u slučaju Navaljni politička akcija, mešanje u unutrašnje stvari Rsije i samootkrivanje pokušaja Zapada da obuzda Rusiju.
Pročitajte još:
- EU traži hitno i bezuslovno oslobađanje Navaljnog
- Zaharova: Prisustvo zapadnih diplomata na suđenju Navaljnom ─ pritisak na sud
- Rusija: Ponašanje zapadnih diplomata u slučaju Navaljnog – lanac političkih izrežiranih akcija
