Ovako penzionisani general-major Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, za Sputnjik komentariše navode načelnika Strateške komande SAD admirala Čarlsa Ričarda, da Sjedinjene Američke Države moraju da budu spremne za nuklearni rat protiv Rusije ili Kine.
Ričard je, naime, u članku za zvanični list Američkog pomorskog instituta naveo da Pentagon od raspada SSSR-a nije morao da razmatra verovatnoću direktnog vojnog sukoba sa nuklearnom silom, ali da se sada situacija promenila, te da „postoji realna mogućnost da bi regionalna kriza sa Rusijom ili Kinom brzo mogla eskalirati u sukob sa upotrebom nuklearnog oružja, ako one budu smatrale da bi nakon poraza uz upotrebu konvencionalnog oružja nastala pretnja za politički sistem ili državu“.
Nova mantra Amerike – okriviti Rusiju i Kinu
Kovač je mišljenja da se SAD nalaze pred teškim izazovom da same sebi i svojoj javnosti priznaju da nisu jedina sila koja se pita za rešavanje ključnih strateških problema savremenog sveta.
„Cilj Amerikanaca, prema njihovoj aktuelnoj strategiji, jeste konfrontiranje, suprotstavljanje, pa i izazivanje ratova, kako u Evropi tako i na Dalekom istoku sa Kinom. Otud i dolaze ovakvi komentari i procene najviših vojnih zvaničnika u SAD, pri čemu se ističu neke alternative koje su, objektivno, nerealne. Mislim da i oni znaju da niti Rusija niti Kina nemaju potrebe da posežu za nuklearnim projektilima, jer su u dobroj meri obezbedili dovoljno jedinica i sredstava da u konvencionalnom sukobu mogu da brane svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, kao i svoje geostrateške interese u regionima koji su im značajni“, napominje Kovač.
Vašington traži opravdanje
U tom smislu, dodaje naš sagovornik, cilj ovakve američke kampanje i plasiranja informacija koje se ne baziraju na realnim procenama je više nego jasan.
„SAD sa svojim saveznicima u Evropi, u nekom regionalnom ratu vođenim konvencionalnim sredstvima, a koji može proisteći iz različitih scenarija, nemaju šansu da pobede Rusiju i njene saveznike. Oni to znaju i to su uglavnom istestirali kroz vežbe koje izvode na ovom području, pri čemu vide velike probleme sa obezbeđivanjem nacionalnih kontigenata članica NATO saveza da u miru prisustvuju tim vežbama, a kamoli da ostvare neke strateške ciljeve konvencionalnim sredstvima. Oni shvataju da neke strateške ciljeve u regionalnom smislu jedino mogu postići upotrebom nuklearnih sredstava, pa ovakve poruke predstavljaju optuživanje drugih velikih sila „unapred“, za slučaj da ako dođe do krize regionalnog rata, pred svetskom javnošću imaju opravdanje da su krive Rusija ili Kina“, objašnjava Kovač.
Virtuelnim pretnjama čuvaju narudžbine
Ruski politikolog Maksim Žarov veruje da se ovakve poruke iz Vašingtona mogu sagledavati u svetlu činjenice da je u toku razrada strategije Bajdenove admistracije za dalji pregovarački proces sa Rusijom o strateškoj stabilnosti.
„Sporazum START 3 je produžen, treba nešto raditi sa ostalim nuklearnim naoružanjem, uključujući ono koje je perspektivno. U vreme administracije Donalda Trampa Pentagon je bio u privilegovanom položaju pošto su sponzori Republikanske partije uvek bili iz vojno-industrijskog kompleksa, i Tramp je na kraju svog mandata dao tom sektoru mnogo narudžbina za razradu perspektivnog naoružanja. Zato sada Pentagon treba da odbrani te narudžbine da ih ne bi likvidirala nova administracija Bele kuće, pa se i stvara ta virutelna pretnja nuklearnog rata s Rusijom“, ukazuje Žarov.
Ni SAD nisu zainteresovane za nuklearni rat
Ruski vojni ekspert Boris Rožin iz Centra za vojno-političko novinarstvo kaže da je očigledno da ni same SAD nisu zainteresovane za veliki nuklearni rat koji bi neizbežno pogodio i njihovu teritoriju i interese.
„Zato veoma lukavo to serviraju u sledećem ključu - navodno, ako bi tokom konvencionalnog rata Rusija i Kina osetile da gube, primenile bi nuklearno oružje. Ali, upravo SAD, rušeći arhitekturu nuklearnog odvraćanja i raspirujući trku u naoružavanju same stvaraju više pretpostavki za izbijanje novih konvencionalnih ratova. Te izjave, s jedne strane, imaju zadatak da svale odgovornost za geopolitičku eskalaciju sa SAD na Rusiju i Kinu, a s druge da podstaknu izdvajanja za odbranu. Jer, već na leto dolazi na dnevni red pitanje usvajanja vojnog budžeta SAD za 2022. godinu, a ima izvesnih strahovanja da Pentagon sa dolaskom nove administracije može biti negde zakinut“, primećuje Boris Rožin u izjavi za Sputnjik.
