„Napadaju bogate ljude“, s primetnom dozom nepristojnog ogorčenja i besa požalio se medijima milijarder Leon Kuperman nakon što su u središte pažnje svetske javnosti, ne samo finansijske, dospele akcije kompanije za prodaju video-igara „Gejm stop“.
Milijarde dolara gubitaka
Nekolicina velikih hedž-fondova šortovala je akcije ove kompanije, iščekujući da će one izgubiti na svojoj vrednosti i tako njima doneti ogromnu zaradu. Dogodio se, međutim, revolucionarni obrt. Ovu nameru elite s Vol strita, koja ima običaj da se okupi u Davosu kad je pandemija u tome ne spreči, uočili su korisnici foruma „Wall Street Bets“ na društvenoj mreži „Redit“. I organizovano su, masovno krenuli da kupuju akcije „Gejm stopa“; što je, umesto pada njihove vrednosti, dovelo do dramatičnog rasta, sa 10 na više od 400 dolara po akciji u jednom trenutku.
A to je, zauzvrat, onim hedž-fondovima nanelo gubitke koji se mere milijardama dolara. Samo zbog gubitaka na šortovanju „Gejm stopa“ hedž-fond „Melvin kapital“ morao je da bude dokapitalizovan sa oko 3 milijarde dolara, dok agencija „Rojters“ prenosi procenu da ukupan gubitak na ovoj vrsti finansijskog lešinarenja samo tokom ove godine iznosi preko 70 milijardi.
Imperija uzvraća udarac
Naravno, čim se presabrao, sistem je uzvratio udarac. I time dodatno raskrinkao svoju pravu prirodu.
Federalna Komisija za hartije od vrednosti i berzu iznenada objavljuje da nadgleda situaciju, i, kršeći sva načela proklamovane slobode tržišta, sugeriše da bi mogla da zabrani trgovinu onim akcijama koje su privukle pažnju forumaša s „Redita“ i donele im profit, a hedž-fondovima ogroman gubitak. I kao da su samo to čekale, aplikacije za slobodnu trgovinu akcijama, počev od one ciničnog naziva „Robin Hud“, zabranjuju dalju kupovinu akcija „Gejm stopa“ i svih ostalih šortovanih kompanija čija je vrednost porasla umesto da padne. Ali ne zabranjuju istovremeno i prodaju tih akcija, i time im, na olakšanje sirotih milijardera, direktno obaraju dostignutu vrednost.
„Fejsbuk“ zatim iz čista mira ukida popularnu diskusionu grupu amaterskih trejdera s „Robin Huda“, „Gugl“ briše 100.000 hiljada negativnih ocena za ovu aplikaciju, a kompanija „Diskord“ sa svojih servera skida „Reditov“ forum „Wall Street Bets“ s koga je sve krenulo, tobože, zbog „govora mržnje“...
Politička korupcija
A tu je i hedž-fond „Sitadel“ koji je ugroženom „Melvinu“ priskočio u spomenutu pomoć od par milijardi dolara. I koji je u partnerstvu s aplikacijom „Robin Hud“. I koji je novoj američkoj ministarki finansija Dženet Jelen samo tokom protekle dve godine za nekoliko kratkih govora isplatio 810.000 dolara.
Elita s Vol strita je pak predsedničkoj kampanji Džozefa Bajdena donirala preko 74 miliona dolara, sabrao je uoči izbora prošle godine Si-En-Bi-Si. Te valjda i ne treba da čudi što portparolka Bele kuće Džen Psaki sad kaže da ne vidi da se Dženet Jelen nalazi u bilo kakvom sukobu interesa. Kao što ne čudi i što senator Berni Sanders komentariše da je „prevara model poslovanja Vol strita“. No, to ga nije sprečilo da i sam podrži izbor Dženet Jelen.
U svakom slučaju, ako već nije dosad, sada je sasvim očigledno postalo da je sistem korumpiran, razume se, u korist njegovih vlasnika.
Bes protiv establišmenta
Te stoga ovoj aferi „Gejm stop“, verovatno, treba posvetiti i naročitu pažnju. Jer, kako ukazuje „Blumberg“, ovo je „pobuna protiv finansijske mašinerije“ koja „nije motivisana pohlepom. Ovo je besni ustanak protiv establišmenta.“
Zašto se sad dogodio ovaj ustanak, i da li će doživeti sudbinu svih ranijih pokušaja pobune protiv Vol strita? Kakva je nova realnost, kako finansijska tako i politička, stvorena akcijom pokrenutom s „Redita“? Odakle zapravo potiče toliki bes protiv establišmenta koga primećuje čak i „Blumberg“, i može li sistem da se izbori s njim a da samog sebe pritom ne uništi?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović, publicista i izdavač Slobodan Despot i filozof Nikola Tanasić.
Šortovanje je, objašnjava Branko Pavlović, „neka vrsta klađenja, ali nameštenog. Hedž-fondovi trguju pozajmljenim novcem i akcijama; u osnovi, njihov je cilj da kreiraju talas nepoverenja u određene akcije, kako bi im oborili vrednost. A novac zarađuju tako što pozajmicu vraćaju u akcijama koje su kupili po ceni nižoj od one po kojoj su ih prethodno prodali. Razlika između dva iznosa predstavlja njihovu zaradu.“
U slučaju „Gejm stopa“, međutim, desilo se suprotno – obični ljudi su se organizovali i krenuli da kupuju akcije ove kompanije, čime su im višestruko podigli vrednost. A kada je došao rok da hedž-fondovi vrate pozajmljene akcije, s njihovom cenom koja se stabilizovala na preko 300 dolara umesto na 15 kao što su očekivali, suočili su se s bankrotstvom, opisuje Pavlović.
„Ono što se dogodilo liči na još jednu onlajn video-igru grupe adolescenata. Ali očigledno da tu ima i puno gneva usmerenog prema establišmentu i toj kasti ljudi koja upravlja fondovima van dometa bilo koga od njih... Pobuna kmetova koju smo sad videli nije usmerena samo na one koji upravljaju berzama, već i na političku vlast. Ljudi su počeli da se organizuju da bi im se suprotstavili“, ukazuje Slobodan Despot.
„Umesto pohlepe, ovaj najnoviji krug špekulacija imao je drugačiji emotivni podsticaj: bes“, navodi u jednoj od svojih analiza i portal „Blumberg“. „Ljudi koji danas investiraju rukovode se pravedničkim besom zbog nepravde i onoga što smatraju korupcijom u načinu na koji su banke izbavljene 2008... To ga čini nesličnim bilo kojoj ranijoj špekulativnoj vrevi i slomu.“
„Imponzantan je udarac koji su elite pretrpele, pre svega zato što su ljudi ulagali svoj novac bez ikakvog interesa i očekivanja zarade, već samo da bi im naudili“, komentariše Nikola Tanasić.
Adaptiranje sistema
Ipak, napominje, „ma koliko da je svetom odjeknuo ovaj pucanj, preterano bi bilo nazivati revolucijom ono što se dogodilo jer se sve odvija unutar zadate matrice. Niko ovde nije prekršio postojeća pravila.“
„Ovo je nova paradigma koja neće nestati“, prenosi „Blumberg“ karakterističnu poruku učesnika akcije koja je krenula s „Redita“.
„Pobuna ove vrste biće i ubuduće, međutim, sistem će naći način da se adaptira“, opominje Branko Pavlović. „Ono što je, s druge strane dobro jeste to što će se zbog toga sve jasnije videti ona prava, represivna priroda ovog sistema.“
„Ceo smisao berze zasnovan je na poverenju. Ako se poverenje u jednom trenutku sruši, ne može se ni predvideti kakve će sve posledice to izazvati“, dodaje Slobodan Despot.
Ustanike s „Redita“ „Njujork tajms“ opisuje kao ideološku mešavinu krajnje levice i krajnje desnice: „To je nastavak pokreta 'Okupiraj Vol strit'. To su elementi 'Pokreta čajanka', ponovo. To su Bernijeva braća i MAGA-manijaci.“
„Ovaj slučaj zapravo nije pokrenut iz ideoloških razloga, već iz pokušaja da se sačuva od propasti lanac prodavnica video-igara“, navodi Nikola Tanasić. „Ali kada su milijarderi počeli da se žale, na površinu je izbio bes jer su to ljudi koje niko ne voli i koje doživljavaju kao parazite...“
Spasonosna uloga države
Ti paraziti, ipak, sebi su kupili sasvim dovoljno uticaja. Upravo na to ukazuje i čuveni novinar Glen Grinvald: „Jedino pravilo na Vol stritu jeste da nije dopušteno da najbogatiji i najmoćniji igrači izgube znatnije sume novca. A ako im se to dogodi, svi vidovi korporativne i vladine moći upregnuće se kako bi ih zaštitili od 'slobodnog tržišta'.“
„Običan čovek ima šansu da se tome suprotstavi samo ako 'osvoji' sopstvenu državu. Bez države, ta društva nemaju nikakvu šansu da se izbave iz tih kandži koje su ih ščepale. Sva ta bogatstva, koja teže da postanu monopoli, nastala su zahvaljujući zloupotrebi države i njenih resursa, pa im se otuda bez države ne može ni suprotstaviti,“ naglašava Branko Pavlović.
Slobodan Despot kaže da je „svet suočen s fenomenom uzurpacije vlasti. Kada neko ima svu finansijsku vlast njemu je potrebna i sveukupna vlast. On ne može i ne ume da se zaustavi. Zato više i nema politike u smislu na koji smo navikli, već je s jedne strane vladajuća kasta, a sa druge strane različite grupe i pojedinci koji se tome suprotstavljaju.“
A u korenu svega toga, zaključuje Nikola Tanasić, „stoji mogućnost američkog FED-a da ni iz čega stvori sav novac koji je vlasnicima sistema potreban. Nema tog problema koji oni na taj način ne mogu da reše... I to će funkcionisati sve dok na globalnom nivou države ne uspostave principe funkcionisanja ekonomije koji mogu da zaobiđu ovu igrariju s fiktivnim vrednostima kakve se sad proizvode u bezmalo neograničenim količinama. Razume se, ovo je scenario koji će Sjedinjene Države svim sredstvima pokušati da spreče.“
