S tim u vezi, portal podseća da je Bajden već učestvovao u pokušaju američko-ruskog resetovanja koje je, kako je navedeno, ostavilo neizbrisiv trag na spoljnoj politici Amerike.
Novi američki lider je na inicijativu ruske strane pristao na telefonski razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, ali je prethodno obavio konsultacije sa svojim štabom i evropskim saveznicima. Iako su zahvaljujući tom razgovoru uspeli da produže Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3), koji bi inače prestao da važi od 5. februara – razgovor dvojice lidera ne podrazumeva automatsko resetovanje odnosa Vašingtona i Moskve.
Prema tvrdnjama portala, upravo je suprotno — Bajden iz sve snage želi da izbegne „greške“ koje je napravio zajedno sa bivšim američkim predsednikom Barakom Obamom.
„Onet“ skreće pažnju na Bajdenovu izjavu o tome da su SAD spremne da preduzmu dalje korake, uključujući i sankcije, kako bi „obuzdale Moskvu“ čije su „akcije i dalje nekažnjene“.
„To je definitivno zaokret u američkoj politici. Dugi niz godina je svaki predsednik Sjedinjenih Američkih Država na samom početku svog predsedničkog mandata pokušavao da popravi odnose sa Rusijom. Teško je zamisliti suprotnu situaciju, jer obe države poseduju moćan nuklearni arsenal i učvrstile su svoje prisustvo u Evropi, na Bliskom istoku i u Aziji. Međutim, politička dobra volja je na kraju uvek završavala u blatu diplomatske prljavštine“, ističe „Onet“.
Krah planova za resetovanje odnosa
Portal piše da su rat na Kosovu, američko bombardovanje Jugoslavije 1999. godine i širenje NATO-a na istok zauvek stavili tačku na isprva bliske odnose Bila Klintona i Borisa Jeljcina.
Sa svoje strane, Džordž Buš je svoj predsednički mandat počeo u svetlu rusko-američkog saveza za borbu protiv međunarodnog terorizma nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine u Njujorku.
„Bez obzira na to, odnosi Vašingtona i Moskve nisu prošli test izdržljivosti zbog političke stvarnosti i ozbiljno su se pogoršali nakon donete odluke o razmeštanju američkog sistema protivraketne odbrane u Centralnoj i Istočnoj Evropi, uključujući i na teritoriji Poljske“, podseća portal.
Istovremeno, ističe da ni Obama nije izbegao sličan scenario. On je 2009. godine resetovanje odnosa sa Moskvom nazvao uspehom svoje administracije, bez osvrtanja na „rusku agresiju prema Gruziji 2008. godine“.
Prisajedinjenje Krima Rusiji i „rat u Donbasu u Ukrajini 2014. godine potpuno su uništili svaku šansu za nastavak resetovanja“, pišu autori.
Prema navodima portala, demokrate, koje su generalno poznatije po većoj želji za saradnjom sa Moskvom od republikanaca, promenile su svoj stav tokom predsedničke kampanje 2016. godine. One su tada optužile Ruse za mešanje u unutrašnju politiku i predizbornu kampanju Hilari Klinton. U članku je navedeno da upravo zbog tih optužbi i političkog pritiska Kongresa Donald Tramp nije odlučio da resetuje odnose sa Rusijom. On je, prema pisanju autora, izabrao oštriju politiku koja se odrazila u vojnoj podršci usmerenoj Kijevu, zemljama istočnog krila NATO-a i nastavku sankcione politike prema Rusiji.
Ipak, zbog odsustva oštrog odgovora Amerike na brojne međunarodne izazove, Bajden je tokom predizborne debate nazvao Trampa „Putinovim štenetom“, piše „Onet“. S tim u vezi, dodaje da, iako su Trampovi savetnici za spoljnu politiku težili da sprovode oštriju politiku prema Rusiji, tadašnji američki predsednik bio je ravnodušan na „ratoborni pristup Rusa prema diplomatiji“.
„Šta je zvaničnicima preostalo da rade, ako je njihov šef imao drugačije mišljenje i nije ispoljavao nikakvu inicijativu?“, pita se poljski portal.
Novi američki lider u tom smislu nastoji da se maksimalno udalji od suviše oprezne politike Trampa prema Rusiji, kojeg je neprestano optuživao da je preterano tolerantan prema Putinu, konstatuju autori članka.
„S druge strane, razgovor sa ruskim predsednikom svedoči o svojevrsnom pokušaju nastavka ranije preduzetih akcija, uključujući na planu budućeg gasovoda 'Severni tok 2'“, navodi „Onet“.
Bajden izbegava „stare zamke“
Kako navodi portal, resetovanje odnosa sa Rusijom nije se desilo pod rukovodstvom Trampa i sada nema nikakvih izgleda za njegovu održivost pod vlašću Bajdena, iako produženje sporazuma START 3 zapravo predstavlja jedno od malobrojnih dostignuća u pogledu resetovanja koje je utonulo u zaborav pre više od 10 godina.
„Bajden trenutno pokušava da izbegne zamke. Upao je u nju dok je bio potpredsednik i glavni savetnik za spoljne poslove u Obaminoj administraciji, između ostalog, kao i tadašnji predsednik. Resetovanje je jasno dokazalo da je taj koncept bio velika greška koja je ostavila trag na spoljnopolitičkoj viziji 44. predsednika SAD u ovom delu sveta“, objašnjava portal.
Međutim, „Onet“ podseća da srž Bajdenovih savetnika praktično čine isti ti ljudi koji su savetovali Obamu.
„S obzirom da je sada poučen gorkim iskustvom i političkim protokolima, Bajden možda neće dozvoliti da ga oko prsta vrti ruski predsednik koji se sjajno oseća na međunarodnoj šahovskoj tabli“, naglašava poljski portal.
Istovremeno, u članku je navedeno da će Poljskoj nesumnjivo ići naruku ako Bajden u budućnosti nastavi oštru politiku u pregovorima sa Putinom. Portal dodaje da će dalje vojno jačanje istočnog krila NATO-a svakako naići na odgovor Rusije, a njegovo odsustvo će je dodatno podstaći na akcije.
„Onet“ navodi da je „Obamino resetovanje“ skupo koštalo Poljsku, jer su u praksi to navodno bili značajni ustupci Kremlju.
„Prema tome, prve odluke Bajdena svedoče o određenom proboju u politici američkih predsednika u poslednjih 25 godina, ako ne i više“, zaključuje portal.
