Prema navodima autora, dobijeni rezultati će u perspektivi pomoći u stvaranju efikasnijih i ekološki prihvatljivijih motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Članak je objavljen u Časopisu za fizičku hemiju.
Čađ koju u okolinu aktivno izbacuju motori automobila, kao i energetska i hemijska postrojenja, sastoji se od posebnih organskih jedinjenja – policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH). Zagađenje vazduha česticama ovih jedinjenja izaziva kod ljudi razvoj onkoloških bolesti, pa stoga međunarodni standardi strogo regulišu njihov sadržaj u izduvnim gasovima motora, objasnili su naučnici.
Prema rečima istraživača, oni su prvi na svetu izračunali temperaturne zavisnosti konstanti brzine reakcije indenila i ciklopentadienila, najjednostavnijih policikličnih aromatičnih ugljovodonika koji se prvi stvaraju u procesu sagorevanja.
Autori tvrde da će ovo otkriće omogućiti dublje razumevanje mehanizama nastanka policikličnih aromatičnih ugljovodonika u plamenu ugljovodonika i, u budućnosti, razvoj motora sa čistijim procesom sagorevanja.
„Istražujući nastajanje čađi, prvi smo opisali neobičan mehanizam rasta ugljovodoničnih prstenova. Ova reakcija je prototip za procese formiranja policikličnih aromatičnih ugljovodonika. Kinetički podaci koje smo dobili ovom reakcijom omogućavaju nam da konstruišemo mnogo tačniji model sagorevanja na osnovu kojeg mogu da se naprave mnogo energetski efikasniji i ekološki prihvatljiviji motori sa unutrašnjim sagorevanjem“, objasnio je naučnik Laboratorije za fiziku i hemiju sagorevanja Univerziteta u Samari Vladislav Krasnouhov.
Proračuni su izvedeni na superračunaru Samarskog univerziteta „Sergej Koroljov“. Naučnici planiraju da u budućnosti nastave sa istraživanjem složenijih reakcija stvaranja policikličnih aromatičnih ugljovodonika kako bi dobili pouzdani kinetički model stvaranja čađi.
Pročitajte još:
