Hrvatska policija sprečila je četvoro poslanika Evropskog parlamenta da provere tretman hrvatskih vlasti prema migrantima na granici sa Bosnom i Hercegovinom (BiH), a ministar policije je pokušaj gostiju iz Evrope nazvao provokacijom. Čemu ovakvo ponašanje mlade članice EU ako nema šta da se krije.
Evro-parlamentarce, Pjetra Bartola, Alesandra Moretija, Pjera Frančeska Majorina i Branda Benefeitija hrvatska policija je praktično jurila kako bi ih sprečila da dođu na mesto kontrole, gde migranti uglavnom budu sprečeni da uđu u Hrvatsku.
Sve se dešavalo i šumi Bojna na hrvatskoj teritoriji gde je, prema pisanju italijanskog lista „Avenire“, situacija bila prilično napeta, kao i da je parlamentarce EU blokiralo nekoliko policijskih kombija i 20-ak graničnih policajaca.
Hrvatski policajci po šumi jure evropske parlamentarce
Žarko Puhovski, hrvatski komentator društveno-političkih zbivanja, za Sputnjik kaže da je policija radila u okviru svojih ovlašćenja ali očito nije dobila politički uput da parlamentarce propusti.
„Zašto nije dobila dozvolu to je sad drugo pitanje. Postoje dve mogućnosti, da hrvatske vlasti nisu bile obaveštene o ovoj poseti ili neko nije želeo da ih vidi na tom mestu“, kaže Puhovski.
Prema njegovim rečima, ako je u pitanju prva situacija, onda policiju ne treba kriviti, a ako je u pitanju druga, onda kako je rekao - nešto ne štima.
Ministar hrvatske policije Davor Božinović tvrdi da poseta nije bila najavljena pograničnoj policiji i da su policajci samo radili svoj posao – odnosno čuvali granicu. On je čak ovu posetu nazvao i provokacijom vezanom za postupanje hrvatske policije u ispunjavanju zadataka u zaštiti državne granice.
Vladimir Petronijević iz organizacije „484“ koja se bavi migrantima kaže da mu se čini da je postupanje hrvatske policije prema evropskim parlamentarcima donekle izgovor.
„Sa ili bez obaveštenja ili procedure, ipak se postavlja pitanje čemu ovakvo reagovanje ako nema šta da se krije. Mnogobrojni izveštaji civilnog društva ali i izveštaji Komesara EU za ljudska prava iniciraju da postoje ozbiljni dokazi o takozvanom kolektivnom proterivanju migranata i tražilaca azila u Hrvatskoj prema BiH, ali i prema Srbiji, i to na način koji u ozbiljnoj meri ugrožava njihova ljudska prava“, navodi naš sagovornik.
Stalne kritike Hrvatskoj
Sagovornik Sputnjika dodaje da je moguće da je ova poseta bila vezena i za mnogobrojne pritužbe na račun Hrvatske po ovom pitanju, o čemu se u Evropskom parlamentu vodila i rasprava.
Hrvatska inače „čuva“ najdužu kopnenu granicu prema EU, a parlamentarci su se zaputili prema šumi Bojna na hrvatskoj teritoriji na kojoj se nalazi pogranična među-stanica za migrante, koja je više puta označena kao mesto gde dolazi do nasilnog ponašanja prema migrantima i njihovog nasilnog vraćanja iz Hrvatske u BiH.
Jedan od „jurenih“ Pjetro Bartolo je na svom nalogu na Tviteru napisao da je hrvatska policija pokušala da ih blokira, uz komentar da će morati na odgovarajućim mestima da objasne šta moraju da sakriju na svojoj granici.
Inače, dugačak je spisak prigovora Evrope na račun Hrvatske i njenog tretmana izbeglica. Takve kritike nisu izostale ni za vreme pandemije, bez obzira na generalno smanjeno interesovanja za temu masovnih migracija.
Po mnogo čemu sudeći, reč je o opravdanim prigovorima zbog upotrebe brutalne i protivzakonite fizičke sile hrvatskih policajaca prema ovoj populaciji.
Crtaju migrantima krstove na čelu
O tome najbolje svedoče direktorka evropske kancelarije „Amnesti internešenel“ Iv Gedi, Birt Hald iz danskog Saveta za izbeglice i direktorka organizacije „Spasimo decu za EU“ Anita Bej Bundegard koje su u autorskom tekstu za EU Obzerver iznele niz dokaza o maltretiranju.
„Migrante često nasilno vraćaju preko granice, tuku ih, pljačkaju, spaljuju im dokumenta ili na njih puštaju pse. Iscrtavanje krstova na njihovim glavama narandžastim sprejom, brutalno prebijanje palicama i drvenim štapovima i zamazivanje hranom postali su novi načini maltretiranja i ponižavanja migranata“, navode autorke teksta.
Incidente, koje su dokumentovala lokalne nevladine organizacije i međunarodna organizacija „Amnesti internešenel“, o kojima su nedavno izveštavali Gardijan i EU Obzerver, potvrdile su i druge humanitarne organizacije koje pružaju podršku migrantima i izbeglicama u kampovima u Unsko-Sanskom kantonu blizu hrvatske granice.
„Nekažnjivost je nova norma na granici. Izveštaji o nasilju hrvatske policije ostaju neispitani“, piše u autorskom tekstu.
Teško pretučeni migranti u oktobru 2020. godine je samo jedan u nizu incidenta i simptom su šireg trenda nasilnog vraćanja i drugih ozbiljnih kršenja ljudskih prava koji se dešavaju na spoljnim granicama EU.
Napadane cele porodice
„Muškarci, žene, deca i cele porodice bili su žrtve napada, fizičkog zlostavljanja, neosnovanog pritvaranja i uništavanja ličnih stvari. Izbeglice i migranti su prijavljivali da im je policija oduzimala odeću i obuću i terala ih da se peške vraćaju na granicu sa BiH, prelazeći kilometre po lošem vremenu. To nisu izolovani događaji. Veliki broj slučajeva i konzistentnost navoda ukazuju na sistematsku i namernu politiku dela hrvatskih vlasti“, navodi se u tekstu.
Uprkos zatvaranju granica širom Evrope zbog pandemije korona virusa, vraćanje migranata iz Hrvatske u BiH nastavljeno je tokom 2020. godine, a nevladine organizacije su samo u jednom mesecu registrovale više od 1.600 takvih slučajeva. Osim fizičkih napada, autorke teksta tvrde da je bilo i slučajeva govora mržnje i netolerancije prema izbeglicama i migrantima, pa i pokušaja da se širom regiona, prikažu kao glavni prenosioci korona virusa i pretnja po javno zdravlje.
Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas i evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson su više puta iskazivali svoju posvećenost osnovnim pravima, pravu na traženje azila i borbi protiv ekstremizma i ksenofobije.
U Šengenskom sporazumu izričito se kaže da se granične kontrole moraju sprovoditi uz potpuno poštovanje ljudskog dostojanstva. Hrvatska vlada nije pozvana da istraži dokaze, niti je bilo ozbiljnog pokušaja uključivanja u nezavisni nadzor od strane EU na ovu temu.
