„U Ukrajini, koja je bukvalno nedavno otkrila mehanizam referenduma, zajedno sa usvajanjem odgovarajućeg zakona, za sada očigledno ne znaju kako da ga koriste. Ovo je zaista instrument demokratije i izraza volje naroda, ali za tako nešto barem ljudima treba ponuditi izbor, a ne zbunjivati nelogičnim pitanjima o statusu tih zemalja i ljudi koji tamo žive, a koji danas nemaju nikakve veze sa Ukrajinom“, rekao je Kozenko za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, ako je Kravčuk „zaboravio važan istorijski trenutak“, onda ga treba podsetiti da se referendum na Krimu održao davno – „još 2014. godine“.
„Ljudi ovde žive u skladu sa onim odlukama za koje su glasali. Očigledno u Kijevu nastavljaju da žive po svojim omiljenim navikama – trošeći novac naroda na potpuno beskorisne događaje. Ako zaista žele da znaju mišljenje ljudi, preporučujem da na referendumu postave pitanja o statusu ruskog jezika i federalizacije Ukrajine“, rekao je Kozenko.
Ranije je bivši predsednik Ukrajine i trenutno šef kijevske delegacije kontakt grupe za Donbas Leonid Kravčuk predložio da se održi opšti ukrajinski referendum o organizovanju života u Donbasu i na Krimu.
Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.
Pročitajte još:
