Početkom godine ukrajinski raskolnici su se pohvalili ambicioznim planovima. Oni se nadaju da će narednih meseci proces formiranja „nezavisne crkve“ biti nastavljen nakon jednogodišnje pauze. Poglavar raskolničke Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU) Epifanije Dumenko najavio je „drugi talas prelaska“ zajednica iz kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) u njihovu strukturu. I takođe još veće priznanje PCU u svetu.
Kiparska crkva i ukrajinski raskolnici
Prema njegovim rečima, Carigradska patrijaršija, koja pretenduje na liderstvo u pravoslavnom svetu i koja je započela globalnu legalizaciju ukrajinskih raskolnika, konačno je pronašla efikasnu formulu za to. Za osnovu će uzeti „kiparski model“: poglavar ostrvske crkve, arhiepiskop Hrizostom, pomenuo je „mitropolita Epifanija“ tokom službe 24. oktobra 2020. godine. Sa tačke gledišta kanona, to znači da je priznao vođu PCU kao svog — sada oni mogu da služe zajedno i da se pričešćuju iz zajedničke posude.
Postupak arhiepiskopa je bio neočekivan, čak i za Kiprane. Nekoliko arhijereja ga je zbog toga osudilo. I zahtevali su da se zajednički razmotri problem priznavanja raskolnika. Mesec dana kasnije, 24. novembra, većina članova sinoda Kiparske crkve stala je na stranu svog primasa.
Ali vernici nisu to prihvatili sa oduševljenjem. Neki otvoreno nazivaju arhiepiskopa Hrizostoma izdajnikom. I to sa dobrim razlogom.
Na samom početku autokefalne istorije, kada su Fanar (administrativni centar Carigradske patrijaršije u Istanbulu) i predsednik Ukrajine Petro Porošenko tek razvijali taj projekat, Kiparska crkva na čelu sa svojim primasom se izrazila sasvim jasno. Evo šta je arhiepiskop Hrizostom napisao u čestici patrijarhu moskovskom Kirilu povodom 1030. godišnjice Krštenja Rusije 2018. godine:
„Kiparska crkva nikada neće odstupiti od svog stava, koji smo vam više puta izlagali, svom snagom će podržavati stav Ruske pravoslavne crkve po pitanju takozvane autokefalije u Ukrajini. Ona smatra ovaj stav pravednim i opravdanim u potpunosti. Upravo tamo se nalaze vaši duhovni koreni i ne možete se otrgnuti od njih. Po tom pitanju, mi Kiprani vas posebno razumemo, gledajući na grob i manastir apostola Varnave, osnivača naše crkve, koji su nam nedostupni zbog turske invazije (svetinja se nalazi na teritoriji Turske republike Severnog Kipra). Glavni razlog zbog kog smo požurili da odgovorimo na vaš poziv na učešće u ovim događajima, bio je da vam ponovo uverimo u nepromenljivost našeg stava“.
A stav RPC, koji je podržao arhiepiskop Hrizostom 2018. godine, jeste, kao što se vidi, nepriznavanje autokefalije koju je Carigradska patrijaršija dala ukrajinskim raskolnicima. Sada su nedavne zakletve vođe Kiparske crkve zaboravljene. Umesto toga, tu je zvanični poziv Dumenka na Kipar i želje za „uspešno služenje“.
Ova dramatična promena uznemirila je vernike. Ruska pravoslavna crkva smatra da je neko nagovorio arhiepiskopa Hrizostoma da donese ovu odluku.
„Vašington konstantno vrši pritisak“
„Ni za koga nije tajna da je on bio pod pritiskom Carigradske patrijaršije, koja je bila veoma zainteresovana da bar još jedna Crkva prizna njen nezakoniti postupak. Pritisak su vršili Amerikanci, koji su zainteresovani za slabljenje Ruske crkve i nastoje da suprotstave grčki svet slovenskom svetu“, rekao je u novembru za RIA Novosti predsednik Odeljenja za spoljne veze Ruske pravoslavne crkve, mitropolit volokolamski Ilarion.
Američki trag je isplivao i kada su raskolnike priznale Aleksandrijska i Grčka pravoslavna crkva 2019. godine. Tada se sve dogodilo prilično brzo. Ali, sveštenstvo ovih crkava ističe da iza ovoga stoje meseci spletkarenja.
„Složeno ukrajinsko pitanje je nastalo, nažalost, kao rezultat stalnog i snažnog pritiska političkih subjekata Sjedinjenih Država i ukrajinskog rukovodstva na Veseljensku patrijaršiju, Grčku i druge zemlje“, izjavio je nedavno za list Rentapostagma mitropolit kifirijski Serafim (Grčka pravoslavna crkva).
Nije isključio da će se takva politika nastaviti i da će biti otkriveni novi detalji iza kulisa priznanja PCU.
Međutim, neki detalji su već poznati. Na primer, na Kipru. Vernici veruju da je skandal, u koji je upao arhiepiskop Hrizostom, povezan sa autokefalnim pitanjem.
„Poklon“ od prevaranta
Nedavno su mediji saopštili da bivši ministar unutrašnjih poslova Kipra Sokratis Hasikos i šef kiparskog investicionog programa u Ministarstvu unutrašnjih poslova Kristina Kaula tvrde da je poglavar Kiparske crkve olakšao izdavanje „zlatnog pasoša“ malezijskom biznismenu Džou Lou 2015. godine. Prema njihovim rečima, jerarh je zatražio od ministarstva da sve reši na brzinu.
Na kraju je samo četiri dana nakon podnošenja zahteva, Lou držao kiparski „zlatni pasoš“ u rukama. A nekoliko dana pre toga večerao je sa Hrizostomom, gde mu je uručio bankovni ček za „prilog crkvi“.
„Zahvalio sam mu i rekao da nadbiskupiji nisu potrebne donacije. I dodao sam da će novac otići bogoslovskom univerzitetu. Mislio sam da je ček oko 15 hiljada evra. Ali onda mi je rečeno da je u stvari od 300 hiljada“, arhiepiskop je uvereno rekao na sudu povodom ovog slučaja u januaru.
Istovremeno je potvrdio da je pismo o biznismenu iz njegove kancelarije poslato Ministarstvu unutrašnjih poslova. A takođe i drugim ministarstvima, uključujući i kancelariju predsednika Kipra. Istina, prema rečima jerarha, sve su to uradili njegovi zaposleni, a on nije mario za detalje.
Džo Lou je dobio kiparsko državljanstvo za četiri dana umesto zakonski potrebnih devet meseci. Možda skandal ne bi bio u centru pažnje da nije bilo jednog detalja: on je organizovao prevaru i ukrao novac iz malezijskog državnog budžeta. U njegovoj domovini ga optužuju za krađu deset miliona dolara, kao i za korupciju i zloupotrebu položaja.
Sada će kiparski sud razmotriti pitanje oduzimanja državljanstva Malezijcu. Verovatno će ga izručiti. Međutim, tu se ova priča ne završava.
Uticajan među svojima, zavisan od nepoznatih
Prema podacima kiparskih medija, bilo je prilično mnogo učesnika u aferi „Lou“. Arhiepiskop Hrizostom će verovatno moći da zbaci sumnje sa sebe i izbegne formalne optužbe.
„Kiparski arhiepiskop je veoma značajna ličnost za svoju zemlju. On je neformalni nacionalni lider. Pored toga, prvi predsednik države bio je arhiepiskop Makarios. I čitava državotvorna ideja, samoidentitet, u velikoj meri je vezana za lokalnu Kiparsku crkvu, jer su etnički Kiprani — Grci“, objašnjava politikolog Arkadij Maler.
Uticaj arhiepiskopa Hrizostoma, prema mišljenju eksperta, velik je zbog njegovog statusa, a ne ličnih kvaliteta. I zato on, kaže Maler, na neki način sarađuje sa vlastima i raznim kompanijama, “„posebno uzimajući u obzir status Kipra kao jednog od poznatih ofšora“.
„Ali u isto vreme, Kipar i njegova crkva nisu snažni igrači u svetskom pravoslavlju. I oni ne mogu da se odupru pritisku spolja, posebno kada je reč o takvom pitanju kao što je priznanje ukrajinskih raskolnika. Moguće je da ova skandalozna priča sa biznismenom iz Malezije bila instrument pritiska. Ako je tako veliki skandal godinama bio nepoznat, to znači da je za njega bilo zainteresovanih ljudi spolja“, uveren je ekspert.
Po mišljenju politikologa, u priznavanju PCU od strane drugih grčkih crkava, Grčke pravoslavne i Aleksandrijske crkve, finansijsko pitanje takođe je odigralo određenu ulogu. Ekspert smatra da će na taj način Fanar i snage koje ga podržavaju u SAD i dalje vršiti pritisak na druge lokalne crkve. Međutim, on ističe da „sve tajno postaje javno“, pa čak i nijanse koje su vrlo nezgodne za Carigrad.
