Priča o ljubavi Ivane Žigon prema delima čuvenog ruskog pisca išla je dotle da je svojevremeno govorila da bi volela da „rodi Dostojevskog“.
„Ne pristati da nema Dostojevskog, prekoračiti vekove... Upoznala sam unuka Fjodora Dostojevskog, koji je došao na premijeru predstave po delu Dostojevskog, mi smo mu se poklonili, i posle toga sam ga zvala da idemo na Kosovo i Metohiju. Čula sam glas njegovog sina preko telefona pri tim našim dogovorima, i shvatila da im je glas isti... Rekla sam – ako je to dominantna osobina - onda je i Fjodor Dostojevski imao isti takav glas! Taj glas je išao po Kosovu i govorio,“ kaže Žigonova.
Dostojevskog odvela na Kosmet
Njena prva akcija 2002. godine na Kosovu je upravo i bila da tamo odvede unuka Dostojevskog i Nikolaja Burljajeva – čoveka koji je glumio dečaka koji je izlio zvono u filmu „Andrej Rubljov“.
„To su bila dva prva čoveka koja su stigla na Kosovo u organizaciji Srpsko - ruskog prijateljstva čiji sam predsednik te godine i postala. To je prosto bila potreba da se ljubav ruske umetnosti i snage donese na Kosovo kao podrška. Iskreno, unuku Dostojevskog sam tamo prvi put i priznala za moje snove o želji da rodim Dostojevskog... Odgovorio mi je: „Ivanuška, pa zašto nisi odmah rekla... Pa ne bih ni mogao, čak i da nisam oženjen". Tada je bio bolestan od raka, ali mi i smo tada već bili kao brat i sestra,“ priseća se kroz smeh naša glumica.
Unuk Dostojevskog je tokom boravka na Kosovu i Metohiji zapazio, ističe ona, ono što ona nikada nije – da Albanci Kosovo i ne osećaju kao svoju zemlju.
Žigonova ističe da je ljubav prema Rusiji stekla od malena, uz oca čuvenog glumca Stevu Žigona. Deveti maj, Dan pobede nad fašizmom, Žigonova je slavila kada to niko nije radio.
"Pesme o Devetom maju pevala sam s tatom od rođenja, tako sam naučila ruski," kaže ona.
Nikita Mihalkov plakao uz „Kosovske božure“
Žigonova je dobitnik pet zlatnih viteza u Rusiji i to raznim kategorijama kao glumica, scenarista i reditelj muzičko scenskih spektakla ali i kao rukovodilac ansambla „Kosovski božuri“. Sa svojim „Kosvskim Božurima“ održala je preko 150 nastupa po kosovskim selima, filharmonijama u Rusiji, crkvama u Kirgiziji kao i širom naše dijaspore.
Ponosna je na „Kosovske božure“,koji su joj, kako kaže, ulepšali život i proširili vidike.
Kao predsednik društva Srpsko - ruskog prijateljstva inicirala je mnoge poduhvate kao što je odvođenje 540 dece sa Kosmeta u Rusiju 2004.godine i prvi dolazak proslavljenog ruskog reditelja Nikite Mihalkova u Srbiju.
„Neverovatna je priča kako sam ga našla i dovela u Beograd na FEST, pa posle sa „Božurima“. Puno je zavoleo „Božure“ i plakao uvek uz „Božure“... On je za mene uvek bio čovek koji diše kao Rusija, i zato može da stvara tako velike filmove,“ kaže naša sagovornica.
Zaražena visurom bajke
Žigonova smatra da iako je iskoračila i u druge prostore i humanitarni rad, ali ona tvrdi da to nije tako i da je uvek ostala - glumica.
„Nikada to nije to što sam radila bio samo humanitarni rad, jer ja nikada ne mogu biti oficijelni službenik. Sve je to za mene bilo kreiranje neke bajke, da svet bude malo lepši. Ja sam zaražena virusom bajke i to je moj imperativ i zvezda vodilja. Ništa to nije bilo namerno to je jednostavno pošlo iznutra. Mene doživljavaju kao prkosnu i ozbiljnu a ja bih rekla da se iza toga krije baš krhkost i nežnost preterana za ovaj svet. Nikad se nisam suočila sa realnošću,“ otkriva Ivana Žigon,napominjući da je umetnost uvek tragala za novim formama i uvek je tražila odgovor na sadašnjost.
Ivana Žigon nikada nije bila čovek šablona i, kako kaže, nikad joj nije bilo jasno kad je neko tako doživljava.
Emisija „Dok anđeli spavaju“ snimana je u ateljeu brata Ivane Žigon, Nikole koja je, kako kaže glumica, oaza u kojoj je slike njenog brata vode u budućnost i nose neku snagu svih Žigona.
