Kako je najavio predsednik Aleksandar Vučić, planirano je da se za postojeću garantnu šemu obezbedi dodatnih 500 miliona evra, a kroz novu garantnu šemu još toliko, uz to da će država preuzeti veći rizik.
„Hoćemo da dodatno osnažimo privatni sektor. Potreban nam je taj rast, zato uzimamo vakcine, da bismo sačuvali živote ljudi i da bismo mogli da rastemo”, izjavio je Aleksandar Vučić pre nekoliko dana.
Tim povodom Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) rekao je da će upravo nastavak garantne šeme dodatno obezbediti kredite po relativno povoljnim uslovima za održavanje likvidnosti do momenta kada će otpočeti oporavak privrede. U okviru prošlogodišnje garantne šeme država je dala garancije od dve milijarde evra, a od toga je iskorišćeno 1,58 milijardi. Kredite je uzelo 23.000 preduzeća.
U prošlogodišnjem paketu pomoći država je garantovala za 80 odsto vrednosti kredita, dakle ne za ceo iznos, pa se sada očekuje da garantuje možda i za svih 100 odsto vrednosti kredita. Lane je garancija bila ograničena kako se banke ne bi previše opustile kod procene rizika što bi značilo da bi pare dale i onima koji ne mogu da ih vrate. Gubitka za njih ne bi bilo, jer bi sve nadoknadila država. Ovako je rizik podeljen. To je dodatno pojačano i time što je maksimalni iznos garancije na nivou osiguranog portfolija banke određen na 480 miliona evra, piše Politika.
Takođe, kako bi se dodatno podstakla ekonomska aktivnost, propisan je i uslov da najmanje 50 odsto kredita na koje se odnosi garantna šema moraju biti novi krediti, dok se najviše 50 odsto garantne šeme moglo iskoristiti za refinansiranje postojećih obaveza.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, podseća da garancija za kredite nije gotov novac koji se preliva iz budžeta, već banke i dalje odobravaju svoja sredstva.
„To je dobra vest i očekujem da će Narodna banka uskoro da da uputstvo poslovnim bankama za koliko se to povećava garancija države. Nadam se da će banke da olabave uslove, da ne budu restriktivne u pogledu sredstava obezbeđenja i podrže i one delatnosti koje ranije nisu. Sama činjenica da od dve milijarde evra nije sve iskorišćeno već tri četvrtine pokazuje da uslovi treba da budu blaži. Mnogi sektori poput transporta, turizma i ugostiteljstva nisu mogli da dobiju ove kredite. Banke bi trebalo da cene ne samo njihov trenutni pad prihoda, već i položaj na tržištu. Jer, kada se situacija normalizuje oni će moći da vraćaju zajam”, kaže Atanacković.
Krediti su mogli biti odobreni u dinarima ili evrima, a maksimalna kamata u slučaju dinarskih kredita bila je jednomesečni belibor uvećan za 2,5 odsto, dok se kod evro indeksiranih kredita računao tromesečni euribor, uvećan za tri odsto. Zbog pada referentnih kamata Evropske centralne banke i domaće centralne banke kamata za kredite za privredu je praktično izjednačena i iznosi nešto ispod tri odsto godišnje.
Krediti su prošle godine odobravani na period otplate od tri godine, uz grejs period od devet do 12 meseci. Privrednici su maksimalno mogli da dobiju zajam u protivvrednosti 25 odsto prihoda iz 2019. godine, odnosno tri miliona evra u evrima ili dinarskoj protivvrednosti. Privrednici koji su uzeli garantovane kredite nisu smeli da isplaćuju dividendu niti da za vreme grejs perioda prevremeno vraćaju kredite iste namene.
Pročitajte još:
