Ako je „sve na klik“ ideal, da li danas živimo u vremenu utopije ili distopije i da li je kultura otkazivanja koja se sve češće pojavljuje i u domaćim medijima primer mekog „fašizma“ političke korektnosti uvijene u lepe manire?
Društvene mreže mogu se posmatrati kroz „platonsku“ prizmu, kao svet senki. „Istina nije za sve ljude, već samo za one koji je traže”, stara je izreka koja može da se primeni u vremenima dominacije tehnoloških giganata, ali i kao pouka iz čuvene alegorije o „Platonovoj pećini“.
Ako su društvene mreže svet senki našeg doba, onda je razlika između Platonove pećine i njih to što se naš virtuelni svet ipak odražava i na realna dešavanja. Primer uticaja moćnog virtuelnog sveta je moderna kultura otkazivanja, poznata kao „Cancel culture“.
„Giljotina“ na društvenim mrežama
„Big tech“ — velike tehnološke kompanije počele su da odlučuju šta je istina i kome verovati. Nekada je zamerano društvenim mrežama to što su ljudi okruženi istomišljenicima i žive u „balonu jednoumlja“. Može se reći da je ta teza tačna, ali i da su društvene mreže pored svega ostalog, donele i ne mali broj konstruktivnih rasprava i razmene mišljenja.
Ipak, danas društvene mreže i tehnološki giganti koji su se ranije predstavljali kao jedini vid „glasa naroda“, uzeli su za pravo da serviraju poželjnu „istinu na tacni“. Takvo plasiranje „istine“ kroz medije predstavlja truo društveni konsenzus. Društvene mreže kada su nastajale, bile su primer kulture otpora prema mejnstrim medijima koji su bili zatvoreni za običnog čoveka.
Kakva se šalje poruka tom prosečnom čoveku kada vidi da se doskorašnjem predsedniku Sjedinjenih Država potpuno ukida pristup svim društvenim mrežama? Ili, kada se zablokiraju serveri za aplikacije i druge društvene mreže gde se okupljaju nepoželjni neistomišljenici? Prave li se tako još veći ,,baloni jednoumlja“?
Ipak, mnogi se hvale i ponose tom dimnom zavesom slobode koja se lako može pretvoriti u totalitarizam ili potpunu cenzuru.
Mediji, tehnološki giganti i interpretacija
Borba za interpretacijom istine je težnja elita da plasiraju sopstvene interese kao apsolutne istine. Do tračka istine danas je izuzetno teško doći zbog obilja posrednih informacija koje formiraju beskonačnu fikciju sadašnjeg trenutka u virtuelnom svetu. Tehnološke kompanije diktiraju zakone zahvaljujući razvoju kojeg društvene nauke kao i pravni okvir ne mogu da isprate.
San prosvetiteljskog utopističkog doba, da će razum i razvoj nauke rešiti sve ljudske probleme, kada se sve nalazi na dohvat ruke, kako je govorio Kastels, može se uporediti sa utopističkom idejom ,,sveta na klik”.
Može li se u tom kontekstu reći da smo možda dobili distopiju u kojoj poluinformisani informišu neinformisane i da li se vraćamo na Platonovu tezu iz čuvenog dela „Država“: „Oni ni jednu stvar neće smatrati realnom, osim senki predmeta koje su napravili ljudi“.
Pročitajte još:
- Rusija poziva da se ograniči „samovolja“ američkih internet-kompanija
- Demokrate traže veću cenzuru: „Fejsbuk i Tviter da promene algoritme, da ne truju mozak Amerikanaca“
- Novih 25 miliona korisnika na Telegramu — ljudi ne žele da budu taoci tuđih monopola
