„Ko je Pavlović, ko Drobnjak, a ko neverni Toma?“ /video/

Crno-beli se nalaze u teškoj situciji, posle sezone koja je nagoveštavala povratak u Evroligu stiglo se u drugu krajnost, slavni klub ne beleži rezulate dostojne svog renomea i deluje kao da je zalutao u svojim zamislima.

„U ovom trenutku, što se tiče KK Partizan, teško je svim navijačima, navikli su na drugu situaciju, nikome ne prijaju ovakvi rezultati, ali šta god da činimo ne možemo da promenimo previše. Nisam siguran da ovo uopšte možemo nazvati sportskom sezonom, ceo svet i ceo sport gleda da preživi. Specifična je situacija, ali navijači ne treba da imaju brigu za budućnost kluba, mi smo do jedne mere očekivali da će ovo biti teška sezona“, rekao je Mijailović.

„Mi smo prošle godine mnogo uložili da imamo dobru, jaku ekipu, uložili smo i novac koji nismo imali, napravili smo koncept prema kom smo bili sigurni da ćemo sa većim ulaganjima doći i do većeg priliva novca. Dobro smo procenili prelazak u Arenu, navijači su prepoznali momenat i te utakmice su bile primer. Uložili smo sve sa idejom da će se to isplatiti kroz rezultat i nedostajalo je mesec dana da materijalizujemo sve“.

Podsetimo, prethodna takmičarska sezone je prekinuta u martu u momentu gde je Partizan bio lider ABA lige i imao gotovo otvoreni put ka finalu Evrokupa, odnosno mogućnosti da se vrati u Evroligu.

​Repovi te sezone se vuku, kaže Mijailović, navodeći da je bilo „promašaja“.

„Prošle godine je stručni štab, na primer, zahtevao da dođe Žanis Pejners, a isekli su Bandžu Sija. Sve je palo u vodu 15. marta, znao sam da ćemo platiti cenu svega i promenili smo strategiju da spasimo šta se spasti može. Trener Trinkijeri i svi igrači su bili jednom glavom već u Evroligi. Nije Trinkijeri otišao zbog problema u Partizanu, video je sebe u Evroligi, ukazala se prilika... Navijači gledaju na sve mistično, ali stranci gledaju svoje ciljeve i interese, nije on kriv što mi nismo otišli u Evroligu. Pitate me zašto ga je zamenio Šćepanović, pa on je sa njim radio godinama, poznavaao je ekipu sa kojom su potpisani višegodišnji ugovori jer je bilo očekivano da igrače treba nagraditi za rezultate“.

Rezultati su ove sezone veoma loši, gube se utakmice i to sa velikom razlikom, ne bi bilo to problem da su rivali kvalitetniji, ali...

„Naš jedan igrač ima bruto platu veću nego svi igrači u nekim od tih klubova. To je sramota za njih koji igraju košarku i nose dres Partizana. Svi su videli sebi perspektivu u Evroligi... Eto, izgubile su se dve utakmice protiv Borca, ja sam iz Čačka, volim Borac, ali da gubiš od borca dva puta sa dva različita trenera... Glavni problem je u tome što je ovo ekipa koju je neko drugi sklapao po svojoj filozofiji i nije lako raditi sa tim kada imate u rukama nešto što niste krojili, mogu da se izmene samo nijanse“.

Živimo u 2021. godini, ali je Partizan, čini se, duboko zaglibljen u prošlost.

„Mi smo danas isplatili redovne plate, danas su dobili plate Duško Vujošević, Velimir Gašić, Boris Dalo, Nikola Milutinov, Milenko Tepić, Slavko Vraneš, Aleks Marić, timovi iz 2010, 2011, 2012. godine su dobili plate. Mi plaćamo trofeje od pre deset godina, plaćamo i igrače koji nisu odigrali ni 15 minuta u Partizanu kao Mekadu, Pejners, Reding. Ja sam se radovao tituli iz 2010. godine, a sada je mi plaćamo“.

Partizan plaća i nematerijalno, u 2020. godini je imao čak trojicu trenera.

„Zamera se što je smenjen Šćepanović, ja sam prvi stao iza njega, ali je to bilo najlogičnije rešenje, kad ekipa nema reakciju na trenera, kad trener nema alate za ekipu, šta očekivati od toga? Nije se znatno promenilo ni kasnije, što je najtužnije... Kada je došao Filipovski, moja ideja je bila da radi 15 dana sa ekipom i da vidimo posle koje mere možemo da preduzmemo da ne pustimo sezonu niz vodu. Takvo je tržište, sportski sektor dva i po meseca nije uspeo da nađe igrače, isekli smo ugovor igračima koji su procenjeni kao remetilački faktor, a sa druge strane nismo našli pojačanja. Potpuno je opravdano razočaranje javnosti, ali treba uzeti u obzir i činjenice da se plaćaju tereti od pre deset godina, da postoji i razočaranje igrača koji su hteli da igraju Evroligu. Ova sezona je veća šteta što je igramo nego ona koja je prekinuta“.

U svemu tome se, ipak, postavlja pitanje odgovornosti.

„Svako će platiti svoju cenu, videćemo na kraju sezone. Ja sam, u poslednja dva meseca, najveći mazohista u Srbiji, trpim najveće pritiske i kritike i to plaćam. Nemam ja kritike u klubu, Partizan je velika porodica, niko nije dao ni otkaz ni ostavku, niko nije otišao iz Upravnog odbora, nismo napravili nijedan nelogičan potez. Činjenica je da smo od prošle sezone imali dugoročne ugovore sa igračima i da nismo imali prostora za manevar. Zna se zona odgovornosti sportskog direktora, trenera, predsednika, ali svi živimo i radimo u nenormalnom vremenu gde nema uslova za sport“.

​Kada smo kod uslova...

„Mala hala Arene je bila mesto gde smo trenirali ranije, gde je naša teretana koju smo kupili prošle godine. Sada nemamo gde da treniramo, delimo termine sa Megom u Hali sportova, a kada idemo na put, putujemo po dva i po dana, igrači su do Venecije išli autobusom. To nije opravdanje za poraze, ali ne možemo da budemo isključivi u tim stvarima. Navijači ne mogu da shvate, rezultate smo napravili ni iz čega, 2017. godine u klubu nije bilo flašice vode i toalet papira. Sada su plate redovne, a Vujošević je igrao Fajnal-for Evrolige sa ekipom koja je za godinu primila četiri plate, recimo Boris Dalo je za dve godine primio četiri plate“.

Plate su redovna tema kada je KK Partizan u pitanju, jednako kao i potraživanja bivših igrača.

„Ima legendi KK Partizan, ljudi koji kao vole klub, a onda traže i kamate na ono od pre deset godina, pa tuže... Jednog trenutka ću izaći zbog takvih stvari u javnost i reći ko je Saša Pavlović, ko je Predrag Drobnjak, a ko je „neverni Toma“. Ima igrača koji neće da sačekaju ni dan, već odmah šalju za kametu. Skoro je jedan izašao sa pričom od pet hiljada evra, veliki navijač Partizana...“

Priča o dugovanjima legendarnom treneru Dušku Vujoševiću je ispričana mali milion puta, ali se Mijailović ponovo dotakao toga.

„Sve vreme je Duško bio jako korektan, njemu se dugovalo oko 400.000 evra, a sada se duguje još možda 20 odsto. Bio je jako korektan, a da li će se vratiti u klub, uvek možemo da pričamo o tome. Ja se čujem i sa Željkom Obradovićem i sa Duškom i sa Draganom Kićanovićem, sa svim tim legendama Partizana. Da li će se neko od njih vratiti, uvek postoji mogućnost, zašto se ne bi vratili. Većina njih je veći Partizan od mene, oni su gradili istoriju“.

​Istorija je istorija, a budućnost?

„Mi od sledeće sezone pravimo totalno drugačiju strategiju, ova sezona je posledica prošle, morala je biti ovakva zbog svega, ja se još nadam, ali ne želim da se takmičim sa ekipama koje imaju neograničene budžete, koje mogu da plate strance duplo više od nas, da se borimo sa menadžerskim uticajima... Vratićemo se našim vrednostima, Partizan je košarkaška kultura u Srbiji i hoćemo da se vratimo na to. Nije Partizan trenutna tabela, nije Partizan neuspeh u ABA ligi, nikome nije lepo što se ovo dešava, ni meni, ni mojoj deci kao navijačima Partizana. Nisam se predao, niti ćemo da se predamo. Jurili smo rezultate u poslednje tri, četiri godine, strategija je da ne jurimo, da nastavimo da se borimo drugim konceptom jer klub nije klub ako se ugasi jednom trojkom Nolana Smita“, zaključio je Mijailović.

► Partizane, gde su ti igrači?

► Ne „pale“ ni psovke, ni pojačanja, ništa – od Partizana su ostali samo dugmići

► Čovek koji drži sve konce, Srbiji daje nadu – ponovo lažnu?