Sam sistem, po uzoru na onaj u Danskoj, biće tako ustanovljen da na osnovu različitih ukrštenih podataka, u skladu sa mogućnostima države, izračuna i označi onoga ko treba da prima socijalnu pomoć.
Uvid u socijalno stanje svakog pojedinca
Predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ Zoran Ilić za Sputnjik kaže da je cilj uspostavljanja sistema socijalne karte da socijalna pomoć stigne u prave ruke.
„Taj centralni registar bi trebalo da stupi na snagu marta sledeće godine. Prema predloženom zakonu, zahvaljujući centralnom registru, registri lokalne samouprave, u centrima za socijalni rad imali bi podatke o svakoj osobi pojedinačno koja živi u zajedničkom domaćinstvu. Naravno da mi to pozdravljamo. Mi smo kao sindikat to tražili još davne 2000. godine. Nadamo se da će sada država imati uvid u socijalno stanje svakog pojedinca“, ističe naš sagovornik.
Posle višegodišnjih priča o izradi socijalne karte, taj posao koji je premijerka Ana Brnabić apostrofirala još u ekspozeu 2017. godine, konačno se privodi kraju.
Do sada je realizovana prva faza uspostavljanja registra. Nabavljena je softversko-hardverska infrastruktura potrebne za njegov rad, napravljena je aplikacija i objedinjani su svi podaci na jednom mestu.
Socijalna karta u praksi od 1. marta iduće godine
U toku je druga faza zamašnog posla- usvajanje zakona o socijalnoj karti. Njegov predlog je prošao na Vladi i uskoro bi trebalo da se nađe pred poslanicima Skupštine Srbije.
Potom predstoji treća faza - izrada alata za sprovođenje sistema socijalnih karata u praksi, kako bi primena zakona mogla da poče 1. marta iduće godine.
Cilj je formiranje jedinstvenog registra, uspostavljanje integrisanog informacionog sistema između centara za socijalni rad i institucija - obrazovanje specijalnih baza sa podacima o prihodima, imovini i drugim činiocima koji su bitni za utvrđivanje socijalno-ekonomskog statusa korisnika, kao i o vrsti prava iz socijalne zaštite koje neko koristi.
To što će svi podaci građana biti na jednom mestu, obezbediće pravičniju raspodelu pomoći kao i transparentnije i efikasnije ostvarenje svih prava koja građanima zakonski pripadaju. Iskorenjivanje zloupotreba će, smatra Ilić, omogućiti i više sredstava za one kojima je pomoć potrebna i namenjena.
Pola miliona ljudi nema za osnovne životne potrebe
Prema podacim objavljenim pre godinu dana, uoči Svetskog dana socijalne pravde, ali i pojave pandemije kovida 19 koja je mnoge ostavila bez posla, u Srbiji je je bilo blizu 212.000 korisnika socijalne pomoći koja iznosi 8.500 dinara.
Kako su iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, objasnili visina pomoći zavisi od broja članova domaćinstva podnosioca zahteva i prihoda koje njegova porodica ostvaruje. Prema rezultatima istraživanja koje je predočio Zaštitinik građana Zoran Pašalić, oko 500.000 građana Srbije u tom trenutku nije moglo da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe.
Uvođenje socijalne karte će, zato, svakako doprineti da socijalna pomoć, koliko god bila nedovoljna, makar stigne na pravu adresu.
„Krenulo bi se sa centralnim registrom i podaci bi bili dostupni centrima za socijalni rad u svom opštinama i gradovima. Narvno da bi to centrima za socijalni rad dalo bolji uvid kako bi mogli adekvatnije i bolje da rade. Najveći kvalitet će biti da se vidi ko kolika ima primanja, da li poseduje zemlju ili neko drugo vlasništvo koje bi moglo da donosi sredstva za život, što bi doprinelo da najsiromašniji sloj stanovništva u našoj zemlji dobije i adekvantu pomoć“, kaže Ilić.
