Najgore će proći oni koji više brinu za ideologiju a manje za zdravlje građana, ocenjuju sagovornici Sputnjika sociolog dr Slobodan Reljić i analitičar Branko Pavlović povodom poremećaja u distribuciji cepiva protiv virusa korona koju neki porede sa „kidnapovanjem vakcina“, a drugi s Titanikom gde bi bogati da prigrabe sve čamce za spasavanje.
Reljić smatra da je jedan od razloga raspada sistema nabavke vakcina na Zapadu to što pojava ruskih i kineskih vakcina nekima ruši ideju kako da pokupe milijarde u beskrajnoj trci za profitom, a pritom se, kako kaže, u svemu tome ni ne krije politički element.
Trka za vakcine
On podseća da je Karin Pirs, britanska ambasadorka u UN, rekla otvoreno da se ne sme dozvoliti da Rusija i Kina iz procesa vakcinacije izađu kao pobednici.
„To je gledanje na čitav problem kao na nezdravstveni. Imate objašnjenje da mora da pobedi tzv. slobodni svet. To je kao utakmica koju hoćete da dobijete a ne možete da date gol. Ali oni ostaju i dalje pri tome. U prvom talasu poznata švedska novinarka je rekla da se nada da mlade generacije neće pomisliti da su totalitarne zemlje uspešnije u rešavanju tog problema od zemalja slobodnog sveta. To je pomračenje uma“, primećuje Reljić u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Sasvim drukčije se ponašaju Rusija i Kina. Predsednici ove dve zemlje Vladimir Putin i Si Đinping, učestvujući onlajn na Ekonomskom forumu u Davosu, založili su se za to da vakcine svima budu dostupne. Advokat Branko Pavlović pozdravlja ovaj stav uz konstataciju da su neke države pokazale da su u stanju ozbiljno da vakcinišu svoje građane a i da pomognu drugima. Sve više država naručuje ruske i kineske vakcine, recimo, Meksiko je naručio od Rusije 25 miliona vakcina, a Indonezija čak 200 miliona od Kine, navodi Pavlović, dodajući da je u tom svetlu neobičan pristup Evropske unije.
„Zanimljivo je da EU navodno otvorena prema svemu ali kad vidite koje vakcine nabavlja, a koje su realno dostupne i koji su zdravstveni sistemi već prilagođeni da mogu da imunizuju stanovništvo, ruskih i kineskih vakcina tu nema ni u pokušaju. Za mene to lepo odslikava ono što EU radi, vidi se kao na dlanu – da zatvara svoje tržište. Ne pada im na pamet da se stvarno rukovode zaštitom svojih građana i neće da uzimaju rusku ili kinesku vakcinu“, kaže Pavlović.
Igra za pobedu superiorne civilizacije
Zastoj u isporuci naručenih vakcina neki objašnjavaju time da su pojedine zemlje spremne da za njih plate više. Iako su podaci iz kupoprodajnih ugovora poverljivi, prema medijskim navodima, EU daje za vakcinu Fajzer/Biontek 15 dolara po komadu, SAD 19 a Izrael čak 40. Ipak, po mišljenju Pavlovića, razlog za otimanje za vakcine nije isključivo profit.
„Meni se čini da je to igra ko će da pobedi kao superiorna civilizacija. Bez obzira na cene, kad se pažljivo čita ono što govore kineski i ruski predsednik, a to je da se vakcine moraju učiniti dostupnim i onima koji nisu u prilici da ih plate, sledi da oni neće tržišno određivati cene nego će uzimati u obzir i mogućnosti određenih zemalja“, ukazuje ovaj analitičar, koji predviđa da će se zato mnoge države prirodno sve više okretati onima koji realno mogu da im pomognu, a da će najgore proći oni koji se iz ideoloških razloga oslanjaju samo na određena rešenja.
Za kraj infekcije u Srbiji potrebno vakcinisati tri miliona ljudi u Srbiji
Što se tiče Srbije, ona se zasad dobro snalazi s imunizacijom građana. Za potpuni prestanak širenja infekcije korona virusa potrebno je da se u Srbiji vakciniše oko tri miliona ljudi, ocenjuje dr Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije.
U Srbiji je u toku vakcinacija sa tri različite vakcine: američko-nemačkom Fajzer/Biontek, ruskom Sputnjik Ve (Sputnik V) i kineskom Sinofarm, a prema poslednjim podacima Srbija je prva u regionu a druga u Evropi po broju vakcinisanih građana na milion stanovnika. Dr Gnjatović kaže za Sputnjik da je važno da vakcinacija bude masovna do trenutka dok se ne stekne kolektivni imunitet. Ona precizira da je krajem oktobra 20,7 odsto ljudi koji su preležali korona virus razvilo imuni odgovor.
„Nakon toga je usledio pik u kom je značajan broj ljudi oboleo tako da je po mojoj proceni sada taj procenat između 25 i 30. Treba da bude vakcinisan minimum milion i po građana Srbije da bi se dostigao nivo kolektivne zaštite koji onemogućava velike pikove i pojave velikih talasa ali ne sprečava širenje infekcije u populaciji“, napominje ona.
Najvažnije je, napominje dr Gnjatović, da se sada što veći broj ljudi vakciniše u što kraćem roku jer ako se to razvuče na nekoliko meseci neki će tek steći antitela a drugi ih izgubiti.
Na pitanje šta ako ne bude dovoljno vakcina, Gnjatovićeva objašnjava da će svako povećanje broja imunih ljudi usporiti proces širenja virusa u populaciji i da zato svaki građanin Srbije koji se vakciniše donosi dobro svom okruženju.
Dr Gnjatović napominje da, premda virusi konstantno mutiraju, trenutno dostupne vakcine pokrivaju i nove sojeve.
„Malo veću zabrinutost izaziva britanski soj jer se brže širi. Ali naš organizam stvara antitela prema mnogo većem delu proteinskih delova virusa tako da će sve napravljene vakcine biti efikasne i protiv tog novog soja. Vrlo lako će se vakcine prilagoditi tim promenama s obzirom da je genom virusa poznat. Kineske vakcine su, recimo, bazirane na klasičnom principu, unosi se čitav genetski proteinski materijal virusa i one će biti najotpornije na različite mutacije koje se budu događale“, objašnjava naša sagovornica.
Iako zasad nema preciznih podataka o trajanju imuniteta nakon vakcinacije, prema njenim rečima, veruje se da će zaštita trajati od šest meseci do dve godine, bez obzira na tip vakcine, a što se tiče prirodnog imuniteta, on je duži kod osoba koje su imale težu kliničku sliku.
Prema rečima Marije Gnjatović, imunizacija je jedini izlaz i način da život vratimo u normalu: s većim obuhvatom vakcinacije epidemija će biti bliža kraju a značajnije poboljšanje situacije se u tom slučaju može očekivati do leta.
Pročitajte još:
