Posle objave američkog ambasadora u Prištini Filipa Kosneta da kosovske institucije u pojedinim slučajevima nisu postupile u skladu sa zakonom i sprovele odluke suda, gde je kao primer naveo vraćanje imovine Visokih Dečana, oglasilo se Udruženje istoričara „Ali Hadri“ iz Dečana porukom da opština Dečani i ne treba da vrati tu imovinu. Jer, po njima, to bi bilo poštovanje Miloševićevih zakona...
Svemoćna Amerika ne može da vrati imovinu Dečanima
Javno prepucavanje oko toga, samo po sebi ne bi zabrinjavalo kada bi takozvano Kosovo poslušalo SAD i Ustavni sud i vratilo imovinu. Ovako, ispada da je Priština samo na ovoj temi jača od Amerike što deluje paradoksalno i nerealno.
Politikolog Dragomir Anđelković napominje da američka politika u mnogim stvarima na KiM nije homogena.
„Kad je reč o Dečanima, tu se svakako Amerika ne angažuje previše, jer im to pitanje nije naročito bitno. Njihov načelni stav jeste da manastirska imovina treba da se vrati, u skladu sa odlukom kosovskog suda iz 2016. godine, ali se urgentno ne bave tim pitanjem,“ kaže Anđelković.
S druge strane, kada se radi o političkim strukturama na Kosovu tu se, dodaje naš sagovornik, Amerikanci ozbiljno mešaju jer ih to pitanje zanima.
„Ne može svako iz američke administraciji da natera Albance da se ponašaju kako bi trebalo, a oni koji bi mogli da ih nateraju na to, nisu zainteresovani da se angažuju oko srpskih interesa, uključujući i Dečane. To rezultira time da su Albanci ovako oholi,“ objašnjava Anđelković.
Od kulture do politikanstva
Istoričar Dejan Ristić, napominje da je sve što je vezano za naše duhovno, kulturno i istorijsko identitetsko nasleđe na Kosovu i Metohiji, postalo ne samo pitanje kulture već se razvilo u političko i bezbednosno pitanje.
„Nema dileme da privremene vlasti u Prištini, potpomognute od strane svojih mentora iz Tirane, ali i iz nekih zapadnih prestonica, ne prezaju od toga da nastave sa svojim anticivilizacijskim pokušajem devastacije srpskog kulturnog nasleđa na teritoriji Kosova i Metohije. Ovde se radi o političkom ataku na naše identitetsko nasleđe. Dakle, ovde se ne radi ni o kakvim zakonima Slobodana Miloševića, kako oni tvrde, već o zakonima Republike Srbije. I ti zakoni važe na celoj teritoriji naše države uključujući i našu južnu pokrajinu,“ mišljenja je naš sagovornik.
Glas u našu korist je pušten...
Ristić dodaje da Albanci žele da promene identitetski karakter naše baštine, pa u poslednje vreme intenzivno angažuju „istoričare“, „arheologe umetnosti“ i druge, kako bi istorijsku nauku stavili u kontekst politike, odnosno, politikanstva.
„Iako su tonovi američkog ambasadora uslovno rečeno, blagi i slatkorečivi, ipak su to apeli predstavnika međunarodne zajednice, u ovom slučaju Amerike. Dakle, naravno da Amerikanci mogu da urade šta hoće, jer su jedni od tvoraca te para-države i tu nema dileme. Zašto su blagi po ovom pitanju to ne znam da objasnim. Ali, ovi apeli na Prištinu da ne narušava srpsko identitetsko nasleđe i da ga poštuje, nama ide u prilog. Ti glasovi su sve glasniji u međunarodnoj zajednici. Do sada su svi ćutali na uništavanje našeg kulturnog dobra, ali u poslednje vreme polako počinju da se oglašavaju i to je pomak u dobrom pravcu,“ uveren je Ristić.
Separatisti se prešli granicu
On je uveren da Amerika može da natera mnoge da postupe u skladu sa njihovim zahtevima i očekivanjima, i u tom kontekstu vidi oglašavanje američkog ambasadora na Kosovu povodom Dečana.
„Zanimljivo je i indikativno to što ovo nije prvi put da američki ambasador insistira kod prištinskih vlasti da poštuju odluku Suda i sopstvene propise. To što oni to ne rade, govori o karakteru te tvorevine (tzv države Kosovo). Mislim da su se albanski separatisti na Kosovu zaleteli kada je u pitanju naše kulturno nasleđe i odavno su prešli granicu koju nisu smeli da pređu“, navodi Ristić.
Po njegovim rečima, priče o genocidu Srba nad Albancima i pominjanje Slobodana Miloševića u saopštenju albanskog Udruženja istoričara „Ali Hadri“ je samo dokaz da je u pitanju politika, a ne istorijske naučne činjenice.
Argumenti, a ne medijske priče
„Ako imaju argumente neka ih iznesu! Nauka je stvar argumenta, a ne prepucavanje u medijima,“ zaključuje Ristić.
Inače, iz „Ali Hadri“ su zatražili od rukovodstva Dečana da se, pre nego što zatraže imovinu, kako su rekli, „izvinu za genocid koji su crkva, narod i srpska država počinili nad kosovskim Albancima“.
Istoričari iz Dečana su ujedno poručili američkom ambasadoru Kosnetu, ali i drugim ambasadorima u Prištini, kako moraju da shvate „dvoličnu igru igumana manastira Dečani“, za kog kažu da je „jedan od glavnih arhitekata rata za kosovsku državnost“.
Odluka Ustavnog suda je jasna
Manastirska zemlja je u vreme SFRJ bila u društvenom vlasništvu preduzeća „Apika“ i „Ilirije“, a koja su prestala da postoje 1993. godine. Vlasništvo manastira nad ovom zemljom, posle više godina procesa, potvrdilo je 2016. i najviše pravno telo na Kosovu – Ustavni sud. Odluka je neizmenjiva, a svako suprotstavljanje njoj predstavlja kršenje zakona Kosova.
Manastiru Visoki Dečani je 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Država Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, koja su do tada bila u društvenom vlasništvu, jer su „Apiko“ i „Ilirija“ prestali da postoje 1993. godine – što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada – čini 55 hektara manastirska zemlje.
Vraćenih 24 hektara je uredno ubeleženo u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast nije priznala. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opština je donela niz mera kojima je manastiru osporavala vlasništvo.
