Među protivnicima momentalnog američkog povratka u nuklearni sporazum, prema rečima novinara Borislava Korkodelovića, preovladava uverenje da se za poslednjih pet i po godina situacija na terenu puno promenila i da nije bila povoljna ni 2015, kada je sporazum potpisan.
„Smatra se da SAD treba da insistiraju da se vrate u sporazum samo ukoliko Iran bude pristao na promene koje se tiču dužine trajanja sporazuma. Sada je on oročen na petnaest godina, znači da bi trebalo da istekne 2030. i onda bi Iran bio slobodan da može da ostvaruje svoj nacionalni nuklearni program onako kako želi, bez međunarodnih ograničenja i kontrole“, objašnjava naš sagovornik.
Šta je „nuklerani program plus“
Na domaćem terenu, Bajden će, u nameri da vrati svoju zemlju u sporazum iz koga ju je pre dve godine izveo Donald Tramp, imati protivnike, ne samo u republikancima, koji će se, kako Korkodelović kaže, žestoko opirati takvim namerama. Ni svi demokratski senatori nisu ubeđeni da bi SAD trebalo da se vrate u sporazum bez dodatnih uslova Teheranu.
Uz to, Bajden će biti pod pritiskom i svojih saveznika – Izraela, Saudijske Arabije i Ujedinjenih arapskih emirata, koji su protiv toga da se Amerika vrati u sporazum bez dodatnih radikalnih uslovljavanja. Za određene promene sporazuma, doduše ne tako radikalne, zalaže se i EU, odnosno zemlje potpisnice iz Evrope – Nemačka, Velika Britanija, Francuska i EU (sporazum su uz njih potpisale još i Rusija i Kina).
Sada se pojavljuju glasine da bi rok važenja sporazuma trebalo produžiti na dvadeset pet godina, a takođe se traži veća i podrobnija kontrola Međunarodne agencije za atomsku energiju. Od Irana se traži i obustavljanje proizvodnje raketa kratkog i srednjeg dometa i prestanak podrške organizacijama koje zapadne zemlje smatraju terorističkim i iransko vojno prisustvo u Iraku, Siriji i Jemenu, navodi Korkodelović.
„Nasuprot ovim zahtevima, Iran kaže da je moguće da se SAD vrate u sporazum jednostranim aktom, time što bi Vašington saopštio da se vraća u sporazum, bez ikakvih uslovljavanja. U Teheranu navode da nemaju nameru da proširuju sporazum dodatnim opterećenjima po njih i da ne žele da ga šire tako da neke bliskoistočne države mogu da postanu njegove potpisnice. Takođe Iran nema nameru da raspravlja o svojim suverenim pitanjima, kao što je raketno naoružanje“, kaže Korkodelović.
Iran se zalaže da pitanje njegovog raketnog naoružanja bude predmet posebnih pregovora i, eventualno, posebnog sporazuma, dodaje on, koji bi regulisao pitanje raketnog naoružanja svih zemalja u regionu, pri čemu Teheran najpre cilja na Izrael.
Zvaničnici Islamske republike takođe odbijaju da pregovaraju o svom vojnom prisustvu u regionu, jer smatraju da su u njih pozvani od strane legitimnih vlada.
Vreme radi protiv Bajdena
Sa druge strane, neslaganja između Bajdena i nekih članova njegovog tima potiču odatle što je sadašnji američki predsednik, kao potpredsednik u administraciji Baraka Obame učestvovao u izradi nuklearnog sporazuma, dok Entoni Blinken, čovek koji bi trebalo da preuzme mesto državnog sekretara na umu ima i interese Izraela, objašnjava naš sagovornik.
„Entoni Blinken, koji se smatra čovekom bliskim izraelskom lobiju u Vašingtonu prilikom svedočenja pred svoje imenovanje za državnog sekretara izjavio je da SAD ne mogu da se bez ikakvog uslovljavanja vrate u sporazum i da je stav Bajdenove administracije da moraju da se najtešnje i najpodrobnije konsultuju sa saveznicima u regionu i EU i da interesi Izraela moraju da stalno budu na umu američkim pregovaračima“, kaže Korkodelović.
Bezuslovni povratak SAD u nuklearni sporazum uzrokovao bi zahlađenje odnosa sa Izraelom, kakav se desio u Obamino vreme, dodaje on.
Iran je, spekulišu svetski mediji, na tajnim pregovorima sa Bajdenovim saradnicima koji su počeli još pre nekoliko nedelja, pre nego što je američki predsednik i zvanično preuzeo dužnost, izneo sedam zahteva i odredio novoj američkoj administraciji rok od mesec dana da se izjasni hoće li se vratiti u sporazum bez uslovljavanja.
„Treba imati u vidu da protiv Bajdena radi vreme – ne treba zaboraviti da krajem marta Izrael očekuju vanredni parlamentarni izbori i eventualne alternative Netanjahuu bili bi političari koji su još tvrđi od njega u odnosu na stav prema Iranu. S druge strane, u Iranu su predsednički izbori u junu ove godine. Predsednik Rohani nema pravo da se kandiduje posle dva mandata, tako da su veliki izgledi da će pobediti neko od konzervativnih kandidata, što će uveliko otežati situaciju eventualnim iranskim pregovaračima da postignu sporazum prihvatljiv i Teheranu, i SAD, Izraelu i regionalnim arapskim protivnicima Irana“, zaključuje Korkodelović.
Džozef Bajden je još u predsedničkoj kampanji napominjao da mu je namera da vrati svoju zemlju u okvire nuklearnog sporazuma, koji je 2015, uz teške pregovore potpisan u Švajcarskoj, a svetski mediji nedavno su otkrili da se između Bajdenovog tima i predstavnika Teherana u Njujorku vode tajni pregovori o tome.
Sjedinjene Države povukle su se iz sporazuma 2018. godine, a Iran je tada zapadnim zemljama dao rok od godinu dana da naprave trgovinske mehanizme kako bi bile izbegnute američke sankcije. Budući da to nije uspelo, Teheran je saopštio da odustaje od nekih odredbi sporazuma, ali da nema nameru da razvija nuklearno naoružanje. Takođe, Iran je naveo da je spreman da se vrati sporazumu kada i SAD učine isto.
Pročitajte još:
- Tajni Bajdenovi pregovori: Razgovarao sa ljutim neprijateljem Amerike dok je Tramp još bio predsednik
- Lavrov: Amerikanci i dalje žele rat sa Iranom
- Sat nakon ostalih: Iran saopštio kada će se vratiti poštovanju nuklearnog sporazuma
