Naime, reč je o hordama ogromnih rakova sa Kamčatke, koji mogu težiti i do 15 kilograma. Ovi rakovi su veoma skup delikates, poput crne ikre. Međutim, Norvežani su podeljenog mišljenja kada je reč o ovim posetiocima. Jedni dočekuju „imigrante“ raširenih ruku, dok bi drugi radije da se oni vrate kući, piše autor članka Rafael Ramos.
On podseća da su sovjetski naučnici sedamdesetih godina prošlog veka prevezli rakove u Murmansk i na Koljsko poluostrvo u okviru eksperimenta. Prema rečima Ramosa, rakovi ne samo da su uspeli da se priviknu novim uslovima, nego su čak i migrirali na teritoriju susedne Norveške sve do Lofotskih ostrva.
Dok meštani jednog malog norveškog ribarskog sela Bugejnesa nemaju ništa protiv rakova, jer ih love, prodaju i na njima zarađuju, ribari koji love bakalar i haringu nisu tako zadovoljni, jer im rakovi svojim ogromnim kleštima cepaju mreže.
Žale se i zaštitnici životne sredine, koji smatraju da velike kolonije rakova jedu školjke, mekušce, planktone i druge stanovnike morskog dna i time narušavaju ravnotežu ekosistema.
Autor članka je uporedio invaziju rakova sa nemačkom okupacijom Norveške u Drugom svetskom ratu.
„Ali čak se ni te invazije ne mogu uporediti sa invazijom desetina miliona kamčatskih rakova – 'Staljinovom crvenom armijom'“, zaključuje španski novinar.
Pročitajte još:
