Prema njegovim rečima, poznato je da je bivši američki predsednik Tramp jako zamerao svojim saveznicima, pre svega Nemačkoj i nekim drugim bogatim saveznicima, to što nisu dostigli prvi nivo od 2% BDP-a koji bi izdvajali za NATO, a kasnije i četiri odsto BDP-a.
„Vojnicima nikad dosta sredstava i nikad dosta para. Dakle, ako bi se gledao rezon vojnika, vojnik uvek ima osećaj nekog bezbednosnog deficita i uvek bi želeo što je moguće više sredstava za obuku, naoružanje, opremu, ubojna i nova, sve supersoničnija sredstva. To je logika kojom se rukovodi taj vojno-politički savez. Međutim, ono što je ovde nerealno i što, na neki način, zaista ne uvažava realnost sveta jeste to što Zapad, verovatno ohrabren Bajdenovom pobedom, ne želi da prihvati da se javlja multipolarni svet i da ta priča NATO-a, koja je bila u zenitu 90-ih godina, a što smo mi, nažalost, osetili na sopstvenoj koži, neumitno prolazi“, napominje Kajtez.
Nato poziv protiv „neprijatelja“ – Rusije i Kine
Kako kaže, NATO jednostavno živi od neprijatelja i oni sada pokušavaju da od Rusije prave neprijatelja, protivnika, iako za to ne postoji nikakva realna osnova. Naprotiv.
„NATO sve agresivnije i sve više prilazi fizičkim granicama Ruske Federacije i pritom stalno govori kako je za sve kriva Rusija, a usput povremeno spomenu i Kinu. Radi se, dakle, zaista o tome da je generalni sekretar NATO-a izgubio osećaj za realnost, ali mislim da tu u pozadini stoji i priča i buduća borba za Severni pol. Naime, težište borbe se prebacuje na Severni pol, odnosno na potencijalno buduća velika, značajna nalazišta prirodnih, rudnih i svih drugih bogatstava“, ukazuje profesor.
Puštanje „dimnih bombi“
On veruje da je upravo to jedan od razloga zašto se puštaju ove „dimne bombe“ o navodnoj opasnosti od Rusije.
„Ta opasnost realno ne postoji i ničim se ne pokazuje, a ideja je da se Rusiji, na neki način, priđe još više strateški po modelu opkoljavanja, ali i da bi se dodatno podstakle te eventualno neutralne zemlje, ili zemlje koje nisu toliko oduševljene militarizacijom Evrope, da odvoje više sredstava, vojnika i oružja za neko eventualno buduće nadgornjavanje u tom delu sveta“, kategoričan je naš sagovornik.
Sve vodi ka zaoštravanju
Na pitanje da li sve to može da dovede do zaoštravanja globalnih odnosa, Kajtez kaže da sve vodi ka tome.
„Sve više se tu uključuju severne zemlje i ove tri pribaltičke zemlje koje ne mogu da obuzdaju svoju rusofobiju. Tu je, nažalost, i Poljska, a igra se i na kartu Ukrajine koju su NATO i Zapad potpuno „rastočili“. Igra se zatim na kartu Gruzije, Nagorno-Karabaha, dakle gde god se eventualno može naći neka slaba tačka Rusije ili potencijalnog „dvorišta“ Ruske Federacije, ide se ka tome da se odnosi zaoštre“, napominje profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost.
Antirusi dobili krila
Kako kaže, oni koji su antiruski raspoloženi dobili su krila dolaskom novog američkog predsednika.
„Entuzijazam borbe protiv Rusije i opkoljavanja te zemlje sa pobedom Bajdena, naravno, narasta. Međutim, mislim da stvari neće ići tako lako niti jednostavno jer Bajden ima velikih problema i tek će ih imati kada u februaru krene taj proces protiv Trampa“, zaključuje Kajtez.
Podsetimo, u saopštenju predstavnika vojnog komiteta NATO-a Sjuarta Piča navodi se da je „Generalni sekretar posavetovao saveznicima da povećaju vojne rashode, da investiraju u savremene mogućnosti i garantuju da će vojnici Alijanse ostati spremni za reagovanje na izazove kao što je agresivno ponašanje Rusije, terorizam i rizik od razvoja Kine“.
