„To je komad koji sam odavno želeo da radim i bio sam jako srećan kada sam se u tome našao sa prištinskim pozorištem. I oni su želeli jednu sočnu komediju koja će u ovim dosta teškim i depresivnim vremenima privući publiku”, kaže za Sputnjik reditelj Milan Karadžić.
Naglašava da su napravili dobru, razigranu komediju, matematički preciznu na sceni, jer Goldoni traži savršenu preciznost u odnosima, peripetijama i kalamburima, disciplinu koja upravo omogućava komičan efekat.
Svađe i ljubomora u malom ribarskom mestu
Goldoni je svoje karaktere pronašao u malom ribarskom mestu blizu Venecije, a komad je premijeru imao na karnevalu u Veneciji 1762. godine.
„Goldoni je ozbiljan pisac. Malo se rugao svom narodu, tim malim ljudima, njihovim svađama i ljubomorama, mentalitetskim osobinama ribara”, navodi Karadžić.
Reditelj je odlučio da prevod sa splitskog pomeri na narečje crnogorskog primorja,a vreme dešavanja radnje bliže 60-tim godinama 20. veka tako da predstava od renesansnog doba pređe u neorealističko pučko doba.
„Šezdesete godine su mi bliže, a umotavanje u renesansni kostim i prikazivanje junaka iz Italije bi napravilo veću distancu prema današnjoj publici. Hteo sam da izvučem ispred zagrade jedan molski ton u ovoj, inače neobuzdano veseloj komediji. Činjenica je da se kod Goldonija radi o sudbini malog siromašnog čoveka. Svi mladi koji se nadaju i gaje ljubavnu čežnju su puki siromasi i šanse za bolju budućnost su im veoma male, što nam je u savremenom trenutku blisko. Jedan od junaka se nada da će u budućnosti imati makar malu barku da bi imao šanse kod one koja mu je prirasla za srce i to je u osnovi tužno. Naravno, ovo je pre svega izvanredna komedija situacije i komedija naravi”, objašnjava reditelj.
Strast i komični kalamburi
Mediteranski temperament likova, prema njegovim rečima, nudi materijal da se prikažu veliki rasponi strasti, nagli preokreti, komični kalmburi i omogućuje glumcima da prikažu spremnost i veliku zanatsku veštinu, što, dodaje, predstavlja uživanje za reditelja.
„U prvom planu su ljudi i njihove sudbine, zavrzlame koje proizvode u malom mestu svijom ljubomorom, malim pakostima. Ponekad od komarca naprave magarca pa vide da to nije ništa. Ima puno ljubavi i lepih stvari. Komad nema pretenziju za pokretanjem nekih velikih tema, niti sam ja reditelj sklon tome. Jako je zabavan i mislim da će imati dobar odziv kod publike”, ocenio je Karadžić.
Premijera čekala bolja vremena
Premijera je trebalo da bude 25. marta prošle godine, ali su probe obustavljene zbog epidemije.
„Skoro godinu dana odlagali, pomalo radili. Komad ima 15-tak ljudi na sceni pa je teško imati distancu i čekali smo bolja vremena za premijeru”, navodi reditelj.
U predstavi igraju Nebojša Đorđević, Anika Grujić, Srna Đenadić, Aleksandar Petković, Bojan Stojčetović, Aleksandra Cucić, Jelena Orlović, Olivera Baćić, Nemanja Oliverić, Uroš Jovčić, Branko Babović, Tamara Tomanović, Ivanka Simić.
„To je sjajan ansambl. Znam ga dobro, pre par godina smo zajedno radili ‘Gogoljevu ženidbu’, a tu je nekoliko mlađih glumaca iz Beograda”, ističe Milan Karadžić.
Narono pozorište u Prištini tokom ove godine planira još šest premijera: „Antigona” po Sofoklu u režiji Nenada Todorovića (9. februar), „Placebo” Aleksandra Jugovića u režiji Isidore Goncić (24. februar), „Deobe” Dobrice Ćosića u režiji Juga Radivojevića (9. mart), „Ajduci” J.S. Popovića u režiji Anđelke Nikolić –koprodukcija sa Sterijinim pozorjem (maj), „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji” Bore Ćosića, u režiji Ivana Vukovića – koprodukcija sa Kruševačkim pozorištem (maj) i „Masakrarije” Ežena Joneska u režiji Milana Neškoviča (novembar).
Pročitajte još:
