Rast javnog duga je uglavnom posledica povećanih javnih izdataka zbog borbe s pandemijom kovid-19, a analitičari Rajfajzen banke Austrija (RBA) napominju da je njegov udeo u BDP-u iznosio 86,4 posto, objavio je portal „Seebiz“.
U odnosu na kraj 2019. godine, hrvatski javni dug je u septembru 2020. bio veći za 32,8 milijardi kuna (4,33 milijarde evra), a u odnosu na avgust veći za 462,8 miliona kuna (61,21 miliona evra), ili za 0,1 posto.
Prema projekcijama analitičara RBA, potrebe za finansiranjem budžetskog deficita i finansijskih obaveza Hrvatske koje dospevaju u ovoj godini iznose oko 17 posto BDP-a.
Uz očekivani budžetski manjak od tri posto BDP-a, u prvom tromesečju ove godine dospeva na naplatu 1,5 milijardi dolara evroobveznice, a zatim u julu dospeva šest milijardi kuna domaće obveznice (oko 793,4 miliona evra).
Pored obaveza po osnovu domaćih i inostranih kredita, u vrednosti oko 11 milijardi kuna (1,45 milijardi evra), u tekućoj godini dospeva i gotovo 23 milijarde kuna trezorskih zapisa (3,0 milijarde evra), preneo je Tanjug.
