Sedmu godinu zaredom beleži se porast vojnih troškova, navodi se u izveštaju. Još 2010. godine oni su iznosili 1,75 biliona dolara. Eksperti očekuju da će se u narednih nekoliko godina, pod uticajem pandemije virusa korona, rast usporiti, a posledice će posebno biti vidljive 2022. godine.
Međutim, do 2030. godine, prema mišljenju stručnjaka, vojni rashodi bi mogli dostići 2,23 biliona dolara.
Prošle godine, vojne rashode je najviše od svih povećala Evropa – za 5,6 odsto. Međutim, Severna Amerika je van konkurencije, jer na nju otpada 40 odsto ukupnih vojnih troškova u svetu. Dalje slede zemlje Azijsko-pacifičkog regiona i Zapadna Evropa.
Udeo Rusije i zemalja Zajednice nezavisnih država u globalnoj vojnoj potrošnji je dva odsto (2010. godine – tri odsto), isto koliko i Istočne Evrope. Udeo Bliskog istoka i Severne Afrike iznosi devet odsto, a Latinske Amerike – tri odsto.
Prema mišljenju stručnjaka, situacija će se promeniti, pa će do 2030. godine udeo Azijsko-pacifičkog regiona u globalnim vojnim rashodima biće 37 odsto, a Severne Amerike 33 odsto.
Pročitajte još:
- Rusija se vratila u klub zemalja sa najvećim vojnim rashodima
- Zaharova: Vojni troškovi NATO-a 20 puta veći od ruskih
- Sada neka plaća Evropa: Tramp smanjuje izdvajanja za budžet NATO-a
