Tako komentator Klaus Štratman ukazuje da u ovom momentu pet evropskih kompanija zavisi od tog projekta zbog čega bi prekid saradnje bio nesvrsishodan.
Ekološkim aktivistima koji su protiv izgradnje Štratman poručuje da njihovi argumenti o negativnom uticaju gasovoda na klimu nemaju težinu.
Prema njegovim rečima, postojanje gasovodne infrastrukture ne tera Evropu da pređe isključivo fosilno gorivo.
Takođe, dodao je da ekološki fond osnovan u pokrajini Mekelneburg-Zapadna Pomeranija kao podrška projektu nije nikakva organizacija koja služi kao fasada za zaobilaženje američkih sankcija.
„Amerika se bori protiv gasovoda uz pomoć mačete, a pokrajina Meklenburg-Zapadna Pomeranija se brani mačem. Ko će u tome ozbiljno da prebaci pokrajinskoj vladi?“, napisao je on.
Novinar Jens Mjunhart je izneo drugačiji stav – on smatra da će nastavak izgradnje gasovoda posvađati Berlin sa drugim evropskim zemljama, pogoršati transatlantske odnose i snabdevanje Nemačke gasom dovesti u, kako smatra, nepovoljan položaj zavisnosti.
Projekat „Severni tok 2“
Podsetimo, projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke.
U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da u Evropskoj uniji prodaju svoj tečni prirodni gas.
SAD smatraju da je ovo politički projekat koji preti energetskoj bezbednosti Evrope.
Ruska strana više puta je izjavljivala da je projekat apsolutno komercijalan i konkurentan i isticala da on ne podrazumeva obustavu tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU.
Pročitajte još:
