„Sve ustanove poput privatne škole glume Miroslava Aleksića, koga su bivše učenice optužile za silovanje, morale bi ubuduće da budu registrovane kao obrazovno - vaspitne. To znači da bi sve "školice" glume, plesa, stranih jezika kontrolisala prosvetna inspekcija, a roditelji bi imali kome da se požale na rad tih ustanova“.
Jača kontrola za privatne školice i vrtiće
Ovo za Sputnjik kaže Ombudsman Zoran Pašalić koji je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputio i zvaničnu inicijativu za izmenu propisa kako bi nadležnost prosvetne inspekcije i pedagoškog nadzora, pored javnih i privatnih ustanova, bila proširena i na privredne subjekte koji se bave obrazovanjem.
Pašalić je u predlogu istakao da odredbe o bezbednosti dece, pravilima ponašanja i zabranama diskriminacije i zlostavljanja, povrede časti i ugleda, koje se primenjuju u ustanovama, treba da se primenjuju i na privredne subjekte koji obavljaju delatnost obrazovanja koje sada nije obuhvaćeno zakonom.
Vrtiće kontrolišu jednom godišnje
Druga važna izmena koju Ombudsman traži odnosi se na kontrolu ovih, ali i državnih ustanova. Naime, slučaj zlostavljanja deteta u jednom beogradskom vrtiću otkrio je da su republička i gradska inspekcija u Beogradu nedovoljno angažovane u kontroli onih koji brinu o našoj deci. Nedovoljno nije čak ni adekvatna reč za takav angažman.
"Gradska inspekcija u Beogradu rad ovih obrazovno - vaspitnih ustanova kontroliše samo jednom godišnje. Po prijavama, vrtiće kontroliše i više puta. Republička prosvetna inspekcija ih kontroliše jednom u tri ili četiri godine. To je jako malo. Očekuje se proaktivnost od roditelja, a do nje dolazi uglavnom kada se desi neki nemili događaj, kao što je sada slučaj", kaže Pašalić.
Stravičan snimak zlostavljanja deteta u privatnom vrtiću „Zamak“ otvorio je najvažniju temu, kontrolu osoba koje rade sa decom, ali obavljaju i druge poslove u ovakvim ustanovama.
Poražavajuća je činjenica da inspekcije kontrolišu tehničke stvari, da li se sprovode zadati sadržaji, da li su ispunjeni dnevnici rada, ali su inspektori retko prisutni u radu sa decom, što je najvažnije. Pašalić za Sputnjik kaže da je to velika greška koja se podhitno mora ispraviti.
Nemaju svi licencu za rad sa decom
Inspekcija kontroliše sve, od vlasnika vrtića, preko vaspitača, do spremačice, oni moraju da imaju sertifikate o obrazovanju, potvrdu da nisu kažnjavani, da se protiv njih ne vodi istraga, kao i sertifikat o njihovom zdravstvenom stanju.
"Oni koji direktno rade sa decom, moraju da imaju licencu, a pitanje je da li je to slučaj u svim vrtićima. Ako je nemaju, trebalo bi da imaju mentora, dok ne polože. A polaganje za licencu se obavlja relativno retko, ti ljudi čekaju da polože ispit kako bi je dobili. Ne kažem da oni bez licence rade lošije, ali to je sertifikat koji praktično daje i neke obaveze. Sada se čeka između dve i tri godine da bi se položilo. To znači da će vlasnici vrtića možda zaposliti i nekoga ko nema adekvatno obrazovanje, obuku da bi mogao da radi sa decom", objašnjava Pašalić.
On dodaje da su ljudi koji rade sa decom dužni da o tome obaveštavavaju ne samo vlasnika vrtića, već i roditelje na Savetu, koji svaki vrtić mora da ima.
"Postoji pravilnik koji to reguliše, koji je relativno nov, koji daje još strože uslove za otvaranje i organizovanje rada u vrtiću. Mi postavljamo pitanje, da li su oni vrtići koji su ranije otvoreni sada organizovani po tom pravilniku, jer je on strog. Ako nisu, da li im je dat rok u kome će biti, da li su, ako je prošao, ispoštovali to što im je naloženo", ističe Ombudsman.
Dakle, po novom pravilniku, svi koji rade sa decom moraju da imaju licencu ili mentora do polaganja. Postavlja se pitanje da li država uopšte ima kapacitete da ovo proveri. Vrtića je mnogo, a mnogo je i zaposlenih koji se često menjaju.
Država mora da obezbedi nadzor
Pašalić kaže da te ljude moramo da stvorimo. On podseća da je, kada se Kancelarija bavila pogibjama radnika na gradilištima, jedan od odgovora nadležnog ministarstva bio da nemaju dovoljno inspektora rada.
"To apsolutno ne umanjuje ničiju odgovornost, ako ima potrebe za više, mora se organizovati više, inače će se ovo dešavati. Ne možete da očekujete da će roditelji, koji moraju preuzeti proaktivnu ulogu, da obavljaju nadzor. Oni na to nemaju pravo, mogu da primete ekscesne situacije, ali nisu oni za to nadležni.Taj nadzor mora da uđe u sve pore rada institucija, ne samo da se kontrolišu tehnička rešenja", isitče Zoran Pašalić.
On na kraju razgovora za Sputnjik dodaje da smo na žalost ovo pitanje otvorili nakon događaja koji nas je sve potresao, jer se roditelji retko žale na rad vrtića iz prostog razloga što je dece puno, a mesta u vrtiću malo.
