„Mislim da se opoziv mora dogoditi. On bi imao uticaj na zakonodavnu agendu i izbor nominovanih za vladin kabinet, ali bi gori uticaj imao ako se ne dogodi“, rekao je Bajden za američke medije.
Dodao je da bi ishod saslušanja u Senatu bio drugačiji da je Trampu ostalo još šest meseci mandata, ali da je teško da 17 senatora glasa za njegov opoziv.
„Senat se promenio otkad sam ja bio tamo, ali nije se toliko promenio“, rekao je Bajden, koji je, kao potpredsednik SAD u mandatu Baraka Obame, predsedavao Senatom.
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je opoziv Donalda Trampa, a u ponedeljak je tu rezoluciju prosledio Senatu na odlučivanje.
Senat će započeti saslušanje 8. februara, rekao je lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer. Da bi impičment bio usvojen, potrebna je dvotrećinska većina, odnosno 67 glasova u Senatu koji je podeljen između republikanaca i demokrata 50:50, dok odlučujući glas ima predsedavajuća, potpredsednica SAD Kamala Haris.
Tramp je optužen za podsticanje na pobunu tokom nereda 6. januara u Vašingtonu, kada su njegove pristalice upale u Kongres.
Bivši američki predsednik negirao je te optužbe i naveo da se radi o „lovu na veštice“.
Ukoliko bude opozvan, iako mu je mandat završen, to bi moglo da ima dalekosežne posledice, jer Senat ima mogućnost da mu onemogući kandidovanje na sledećim predsedničkim izborima.
Pročitajte još:
- Američki gulag: Novi makartizam i konačni obračun s Donaldom Trampom /video/
- U SAD se već desio građanski rat – i „demokratija“ je pobedila republiku
- Može li Tramp da pocepa Republikansku partiju i tako pomogne demokratama
