Dobar deo prošle godine stanovnici Orahovca i Velike Hoče zbog epidemije virusa korona bili su zatvoreni u svojim mestima. Kada su krenuli put Dečana i Pećke patrijaršije, imali su šta da vide, prošireni put koji spaja orahovačku enklavu sa metohijskom magistralom Prizren – Peć prošao je na manje od metar od crkve Svete Nedelje, jedne od najvećih svetinja ovog kraja.
Tihi pogrom u Orahovcu – crkva bez kapije i porte
Mladi iz tog mesta okupljeni u pokušaju da skrenu pažnju javnosti na život preostalih Srba u Metohiji, čije detalje predstavljaju na instagram i fejsbuk stranici „Biser Metohije“ bili su zapanjeni izgledom crkvene porte koja, kako kažu, više i ne postoji.
„Videli smo da su radovi u toku, da nema crkvene kapije, nema ograde, zida oko crkve, nema ni drvoreda koji je bio pored puta, sve je uništeno. Izabrali smo nedelju za tu izvidnicu, pošto nema gužve, da ne privlačimo pažnju, otišli smo do crkve da se pomolimo, uslikali smo stanje i napravili objavu na našoj stranici“, kaže za Sputnjik Milan Petrović iz Velike Hoče.
Ni paroha nisu obavestili
On dodaje da orahovačkog paroha Velju Stojkovića niko nije obavestio da će se raditi proširenje puta, da se grade po dve trake u oba smera. Nije obavešten ni da će biti srušen zid koji ograđuje crkvu u kojoj služi, pa i sama kapija kroz koju se ulazi u portu hrama.
„To će biti ozbiljan put, dozvoljena brzina će sigurno biti 80 kilometara na sat, jasno je da se nije razmišljalo o ugroženosti građevine, o statici, ne znam kako će bti rešeno to pitanje, na manje od metar put je prišao temeljima crkve stare bezmalo sedam vekova. Narod ovog kraja je dosta vezan za tu svetinju, ona se prvi put pominje 1348. godine, u povelji manastira Svetih Arhangela, odnosno cara Dušana, bila je metoh tog manastira. Jedna je od retkih, možda i jedina svetinja koja je obnovljena u komunističko vreme 1975. godine“, kaže Petrović.
Apel Eparhiji, državi, medijima, svetu…
Mladi iz Metohije uputili su apel Eparhiji raško-prizrenskoj i Kancelariji za Kosovo i Metohiju da se zauzmu ili, kako kažu, makar oglase povodom čina koji su nazvali varvarskim, ali i da o skrnavljenju svetinje iz 14. veka obaveste međunarodnu zajednicu.
„Ovim postupkom rušenja crkvene imovine, bez znanja lokalnog sveštenika koji se stara o crkvi, Albanci vrše tihi pogrom nad preostalim Srbima, njihovim domovima i crkvama, završavaju ono što nisu uspeli 1999. i 2014. godine“, stoji u apelu.
Građani Orahovca pozvali su i medije da se angažuju, kako kažu, kao u slučaju izgradnje puta koji je umalo prošao pored kapije manastira Visoki Dečani, koji je, na sreću, pomeren.
Pogledajte ovu objavu u aplikaciji Instagram
Patrijarh Pavle na osvećenju
Jedan od potpisnika ovog apela je i naš sagovornik Milan Petrović, koji kaže da je jasno da se ne radi o spomeniku pod zaštitom Uneska, ali da je Crkva Svete nedelje jednako važna svetinja za stanovnike Orahovca i Velike Hoče.
„I sam sam dosta vezan za tu crkvu, deda mi je još kao malom pričao o njoj. Bio je angažovan u Crkvenom odboru, pričao mi je kako je nekadašnjeg patrijarha Pavla i igumana Makarija iz Dečana vozio na osvećenje obnovljene crkve. Pričao mi je i kako ih je bilo malo, svega desetak, narod se tada plašio, nije bilo u duhu tog vremena, nije bilo popularno da se ide u crkvu, a kamoli da se crkva obnavlja“, kaže nam Petrović.
Šta kaže katastar lažne države
On dodaje da je lokalnom svešteniku rečeno da se u katastru zemlja oko crkve vodi kao vlasništvo opštine, pa čak i da je crkva ušla u državni posed. Međutim, Milan Petrović i mladi ih Orahovca ne veruju u katastarske knjige takozvane Republike Kosovo.
„Sve i da je zaista tako, da je zemljište državno, put ne bi smeo tu da prolazi, po zakonima koji štite kulturna dobra. Crkva mora da se pita, mora da se pita ili makar da bude obaveštena, ako se ruši crkveni zid, a ne da se ovako radi. Naš konkretan zahtev je da se taj put izmesti, da se pomeri, da se vrati kapija. I sam sveštenik mi je rekao, da ne zna gde će sada biti kapija, kako ćemo ulaziti u crkvu“, kaže Petrović i dodaje da je jasno da je na ovom delu put mogao da se račva i zaobiđe svetinju.
SPC zatečena informacijama iz Orahovca
Kako Sputnjik saznaje u Eparhiji raško-prizrenskoj, uvidom u katastar potvrđeno je da prošireni deo puta ne prelazi preko crkvenog zemljišta. U eparhiji još kažu da je jasno da hram mora da se zaštiti. Na koji način, odlučiće stručnjaci koji će naknadno biti angažovani, jer je Srpska pravoslavna crkva zatečena ovim događajem, a trenutno ulaže veliki napor da pomogne narodu koji je zbog poplava ostao bez krova nad glavom.
Crkva Svete nedelje u Brnjači nalazi se na petom kilometru puta koji iz Orahovca vodi ka Prizrenu i Đakovici, u neposrednoj blizini nekadašnjeg preduzeća, podruma za preradu grožđa i vina „Orvin“.
Veliko stradanje crkva je pretrpela u Drugom svetskom ratu, tada su je srušili albanski ekstremisti. Obnovljena je i osvećena 1975. godine na Tominu nedelju. Od 1999. do 2003. godine crkva Svete Nedelje je bila pod zaštitom nemačkog KFOR-a. Konak koji je zapaljen u martovskom pogromu 2004. godine, dobrim delom je obnovljen.
Na zapadnoj fasadi crkve bila su uzidana dva reljefa u kamenu sa predstavama Blagovesti i Svetog Đorđa koji ubija aždaju. Reljefi potiču iz 16. veka i čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu.
