Činjenica je da sve vakcine još zaobilaze najveći deo čovečanstva, a do onih u najsiromašnijim zemljama ko zna kada će stići. Sve liči na pravi rat jer su na poprištu za proizvodnju, registraciju, prodaju i kupovinu vakcina umešane i mnoge bezbednosne i kontraobaveštajne službe.
Za razliku od novog britanskog soja virusa kovid 19, koji se se polako ali sigurno širi Evropom, za koga virusolozi kažu da je jači od starog, od širenja vakcinacije kao najefikasnijeg sredstva u borbi sa virusm, kako stoje stvari, još je daleko i ta razvijena Evropa.
Pandemija kovida koja je prvo u svetu donela značajne podele, danas je dovela do rata, ne samo zdravstvenog, nego i geopolitičkog koji je jasno pokazao ko su glavni politički igrači na globalnoj sceni.
Prvo smo prisustvovali trci u proizvodnji vakcine, da bi potom ona dobila novi „kvalitet“. U ratu tokom koga je trebalo stići do najvećeg dela svetskog tržišta nisu se birali udarci, do te mere da je ime ruske vakcine Sputnjik Ve (Sputnik V), koja je prva proizvedena, bilo gotovo zabranjena reč u zapadnim mejnstrim medijima.
Na delu prvi svetski rat za vakcine
Sada je, pak, na delu rat za nabavku vakcine, pogotovo u sitauciji kada su američki i britanski proiozvođači najavili smanjenu isporuku vakcina koje su već naručene, pa i plaćene.
Zemlje se snalaze koja kako može. Posle početnog stava EU da njene članice mogu da koriste samo vakcine dobijene posredstvom sistema za raspodelu vakcina Kovaks, a one su zapadnih proizvođača, problemi u snabdevanju su sada “dozvolili“ korišćenje onih vakcina do kojih može da se dođe. Tako je Mađarska posle početne grdnje kada je najavila nabavku ruske vakcine, sada potpisala ugovor o njenoj kupovini.
Da bi ilustrovao kakav je svakodnevni rat u pitanju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovih dana primetio da je verovatno teže doći do vakcine nego do nuklearne bombe.
Vakcina kao geopolitičko oružje
Složenost cele situacije je u tome što je pandemija koronavirusa od starta, osim zdravstvenog i bezbednosnog, i geopolitičko pitanje, kaže za Sputnjik saradnik Instituta za evropske studije, Rajko Petrović.
„Od samog početka videli smo da je situacija koju je proizvela pandemija stvorila značajne podele koje nismo mogli ni da zamislimo u nekim delovima sveta, tako da je i danas kada je reč o nabavci vakcina nastavljen taj geopolitički rat, bilo na makro ili mikro planu. Pokazalo se i pre sa nabavkom medicinske opreme i sada sa nabavkom i proizvodnjiom vakcina koje zemlje su zaista globalni igrači. To su, pre svega, Kina, Rusija, SAD, Britanija. Ali EU kao celina pokazala je da je krhka i da još ne može da se pozicionira kao globalni akter“, ističe naš sagovornik.
On podseća da je princip solidarnosti kao jedan od temeljnih principa EU potpuno bio bačen pod noge gde su najbogatije zemlje poput Nemačke, Holandije, Francuske htele što više medicinskih sredstava za sebe, ostavljajući na cedilu zemlje poput Italije, Španije, Grčke, zemlje te druge zone ili druge brzine razvoja.
Od EU ne treba imati velika očekivanja
Po njegovom mišljenju, ni od današnjeg satanka ministara spoljnih poslova EU na kome bi trebalo da bude reči o strategiji raspodele vakcina zemljama koje nisu njihove članice, posebno onim na Zapadnom Balkanu, ne treba gajiti velika očekivanja.
Petrović smatra da je Evropsku uniju u dobroj meri odredila već činjenica da za razliku od globalnih igrača kakvi su SAD, Britanija, Rusija i Kina, ona nije bila u stanju da proizvede vakcinu.
„Kada je reč o nabavci vakcina, ona će nastaviti sa strategijom da se svaka zemlja snalazi za sebe. Mislim da će zemlje poput Nemačke, Francuske, Holandije i dalje nastaviti sa politikom zaštite interesa, pre svega, svojih građana. Kao što su na početku korona krize prvo nabavljali maske, rukavice, respiratore za sebe, to će i sada biti slučaj", mišljenja je Petrović.
On uz to, napominje, da geoplolitički aspekt ograničava manevarski prostor EU.
„Kao što vidimo, tamo se vode velike debate da li će ruska vakcina Sputnjik Ve (Sputnik V) uopšte moći da bude plasirana na evropsko tržište. Očigledno je da će i tu biti jaki pritisci od strane Vašingtona koji će itekako uticati na sveukupnu politiku EU prema ovoj krizi“, ističe naš sagovornik.
Geopolitička utakmica i na Zapadnom Balkanu
Petrović napominje da se osim na makroplanu utakmica sve vreme odvija i na mikroplanu i da je, kada je reč o našem regionu, Srbija od samog početka korona krize pokazala da je superiorna u organizacionom i diplomatskom smislu u odnosu na okolne zemlje.
„Mi smo od samog početka zahvaljujući tome što već nekoliko godina vodimo uspešnu politiku dobre saradnje i sa Rusijom i sa Kinom i sa zapadnim zemljama, uspeli da nabavimo dovoljno medicinskih sredstava, a to se posebno vidi sada prilikom nabavke vakcina, ali i na primeru samog procesa vakcinacije. Uz to, ruska, pa i kineska vakcina mogle bi da budu proizvođene u Srbiji“, napominje ovaj politikolog.
Petrović dodaje da smo se u tom ratu koji traje dobro snašli i u geopolitičkom smislu pokazali da smo zemlja koja može da pokuca na mnoga vrata u svetu i da joj budu otvorena i da smo u stanju da budemo lider regiona. O tome, kako kaže, govori i činjenica da smo jedini uspeli da nabavimo čak pet vrsta vakcina od različitih proizviđača i da smo po broju vakcinisanih po glavi stanovnika na petom mestu u Evropi.
Dobro pozicionirana Srbija
Na pitanje, da li je naše dobro pozicioniranje u geopolitčkom smislu može imati značaj u nekim budućim situacijama prilikom donošenja nekih odluka koje se nas tiču, Petrović je nedvosmislen:
„Apsolutno. Ova kriza je pokazala da smo mi sposobni da brzo i efikasno nađemo rešenje za date probleme, da imamo partnere širom sveta koji su spremni da nas saslušaju i da za izazove koje ćemo imati, poput pitanja Kosova i Metohije, Republike Srpske i drugih, Srbija itekako može da računa na podršku Moskve, Pekinga. Čini mi se, isto tako, da će njeni interesi biti uvažavani i iz nekih drugih centara moći, kao što su bili uvaženi za vreme korona krize“, ističe Petrović.
On podseća da su naše regovanje da nam tokom prvog talasa pandemije EU nije poslala nikakvu pomoć, u Briselu ne samo čuli. Stigao je i odgovor i određena pomoć, što se ne dešava u zemljama u okruženju, ocenio je sagovornik Sputnjika.
