Nijedan gradski projekat nije izazvao toliko žestokih diskusija, kritika i oduševljenja kao Moskva siti. Jedni ga hvale, drugi ga kude, ali on nikog ne ostavlja ravnodušnim.
Između staklenih zgrada koje ovaj deo grada čine sličnim Menhetnu, pre nešto više od jedne decenije pojavio se i Hram Svetog Serafima Sarovskog, jednog od najpoštovanijih ruskih svetitelja, koji je kanonizovan 1903. godine na inicijativu poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog. To je danas jedina crkva u okviru poslovnog centra.
Ideja o izgradnji hrama potekla je od tadašnjeg generalnog direktora izložbenog kompleksa „Ekspocentar“, na čijoj je teritoriji crkva i podignuta. Kažu da je osveštenje crkve bilo veoma svečano i da su tada osveštani i svi paviljni „Ekspocentra“.
U hramu se nalaze i dve ikone — kako to Rusi kažu — „Vladislava serbskog“, srpskog kralja i ktitora manastira Mileševa — Stefana Vladislava Nemanjića, sina Stefana Prvovenčanog. Jedna je na oltaru, druga na spoljnom zidu.
Sećanje na svetog srpskog kralja Vladislava je posebno blisko ruskoj crkvenoj tradiciji, jer ga mnogi Rusi smatraju svojim nebeskim zaštitnikom. Upravo je i direktor „Ekspocentra“ Vladislav Maljkevič slavio svoj imendan na Dan svetog Vladislava i smatrao ga svojim pokroviteljom. Nažalost, direktor Maljkevič, koji je bio i predsednik Privredne komore SSSR-a, preminuo je letos posle duže i teške bolesti, ali Hram Svetog Serafima Sarovskog ostaje svojevrsno duhovno pribežište Moskovljana zaposlenih u Moskva sitiju i „Ekspocentru“, kao i svih vernika, uključujući i goste iz inostranstva koji ovde dolaze na sajmove, a među njima, kako kažu u crkvi, ima i Srba.
Dugi niz godina su Moskovljani prolazeći ovuda gledali ogromno gradilište koje se vremenom pretvorilo u pravi poslovni centar koji ne liči ni na jedan drugi deo grada. Danas je to jedan od simbola Moskve. Nazivaju ga i „gradom budućnosti“ usred prestonice — smešten je na levoj obali reke Moskve, na svega četiri kilometra od Kremlja.
Moskovljani ovde dolaze zbog posla, kupovine i zabave, a gosti prestonice — radi sajmova i ekskurzija. Ovde su smeštene kancelarije vodećih ruskih i međunarodnih kompanija, prodavnice, restorani, spa-centri, bioskopi, vidikovci, čak i muzeji, a gradi se i koncertna dvorana koja bi trebalo da bude završena do kraja 2021. godine.
Svakodnevno ovaj kompleks poseti više od 175 hiljada ljudi — preko 80 hiljada ljudi ovde radi i oko 10 hiljada ljudi tu živi, među njima i zvezde ruskog šou-biznisa.
U stvaranju ovog megalomanskog projekta učestvovali su vrhunski stručnjaci, svetski poznati dizajneri i arhitektonski biroi, korišćene su najsavremenije tehnologije, najbolja inženjerska i planska rešenja, skupi i kvalitetni materijali.
Zgrade imaju od 27 do 95 spratova. Svaki neboder ima svoje ime, a dva simbolizuju istorijske prestonice Rusije — Moskvu i Sankt Peterburg.
Čak sedam od 10 najviših evropskih nebodera nalazi se upravo u Moskva sitiju. Nekada je kula „Vostok“ koja pripada neboderu „Federacijaˮ bila najviša u Evropi, ali izgradnjom „Lahta centraˮ — visokog 462 metra — u Sankt Peterburgu, „Vostokˮ je pao na drugo mesto.
Ovde se nalazi i najviši vidikovac u Evropi, najviša fabrika sladoleda na svetu, kao i najviša fabrika čokolade. U Moskva sitiju se nalazi i najviši restoran-klub na svetu; najviši bazen u svetu, kao i prvi u svetu hostel u neboderu... Lista rekorda je ovde dugačka.
Novinarka Sputnjika Olivera Ikodinović u video-blogu „Moja Rusija“ vodi vas svake druge nedelje na vama poznata, ali i skrivena mesta Moskve i Rusije. Zavirite sa nama u različite kutke Rusije i njene prestonice, upoznajte njihove lepote i tradiciju i osetite duh zemlje i dušu Rusa.
Pročitajte još:
