Prvi potez Kine nakon Bajdenove inauguracije bilo je uvođenje sankcija protiv 28 američkih zvaničnika, a predstavnik novog rukovodstva SAD rekao je da je pomenuta odluka „neproduktivna i cinična“.
I američka strana se „pokazala“ – na inauguraciju novog predsednika SAD zvanično je pozvan predstavnik Tajvana. Saveznički i bliski odnosi Vašingtona sa nepriznatom ostrvskom državom nikada nisu bili tajna, ali su Amerikanci prvi put posle 40 godina tako očigledno prekršili formalna diplomatska pravila.
Nakon toga je obelodanjeno da je „Tviter“ blokirao nalog ambasade Kine u Vašingtonu. Stvar je u tome što je poslednjih nedelja administracija bivšeg predsednika Trampa u konfrontaciji sa Pekingom ponovo počela aktivno da provlači temu Ujgura – Pompeo je nekoliko dana pre ostavke rekao da je nad Ujgurima izvršen „genocid“ i da je reč o „sistematskim pokušajima kineske vlade da unište Ujgure“.
Prve odluke novog američkog predsednika u Belom domu potvrdile su očekivanja da će on odmah početi demontažu Trampove „zaostavštine“. Međutim, iako su neki potezi bili potpuno očekivani, sudbina najvažnije teme spoljne politike prethodnog šefa Bele kuće – teme ekonomskog i političkog rata sa Kinom nije bila jasna.
Antikineska politika se nastavlja?
Pojedini eksperti su bili prilično optimistični, nagoveštavajući da se može očekivati otopljavanje u odnosima dve zemlje. Istini za volju, skeptici su ukazivali na objektivno iscrpljivanje potencijala, mogućnosti i koristi „Himerike“ (Kina+Amerika=Himerika), kao i na sve veće protivrečnosti između njenih „komponenti“.
Tramp je jednostavno bio spreman da otvoreno prizna činjenično stanje i da deluje u skladu s njim. Iz toga proizilazi da nikakvi sukobi između prošlog i sadašnjeg američkog rukovodstva neće promeniti činjenicu da će Bajden i njegov tim morati da se nose nositi sa istim nizom okolnosti, prilično nepovoljnim za Ameriku, koje će ih prosto naterati da nastave antikinesku politiku svog prethodnika.
Džo Bajden je prvog dana na novoj dužnosti potvrdio te prognoze.
Tramp se, imajući u vidu to da je kao biznismen stupio na vlast, fokusirao na ekonomske aspekte borbe protiv Kine, a trgovinski rat koji je pokrenuo to potvrđuje.
Politički, ideološki, a posebno vojni elementi u Trampovoj politici (i ne samo prema Kini) imali su izrazito sporednu ulogu.
Međutim, za sadašnje šefove Bele kuće prioriteti su postavljeni na potpuno drugačiji način. Karakteriše ih ideološki determinizam, a poslednjih meseci su dokazali da ne smatraju potrebnim da poštuju bilo kakva pravila, kako pisana tako i nepisana, plus čvrsto veruju u efikasnost grube sile kao metode političke borbe, uključujući i vojnu silu.
