„Rezultati razmatraju postojanje duge subglacijalne reke“, kaže Kristofer Čembers sa univerziteta Hokaido u Japanu, „ali imamo još dilema“.
Dileme se u velikoj meri javljaju jer ne postoji mnogo radarskih podataka sa vazdušnih snimanja iznad grenlandskog ledenog pokrivača. Tokom godina otkriveni su delovi nečega što izgleda kao džinovski, subglacijalni sistem dolina koji se prostire ispod velikih delova Grenlanda.
Brojne studije u poslednjih nekoliko decenija ukazuju su da bi takvi rovovi, doline ili „megakanjoni“ mogli ležati skriveni u subglacijalnom okruženju, a takođe su pokrenule ideju da voda teče na dnu.
Međutim, zbog nedostataka u podacima nije poznato da li su sve doline povezane u jednu dugu, zmijoliku reku ili su to samo segmenti nepovezanih pojava, a ne zna se ni kako bi se voda mogla ponašati tamo.
„Ne znamo koliko vode – ako je ima – teče dolinom i da li zaista izlazi na Petermanov fjord ili je smrznuta ili usput izlazi iz doline“, kaže Čembers, piše „Sajens alert“.
U novoj studiji, zamišljenoj kao „misaoni eksperiment“, Čembers i njegov tim istraživali su mogućnost da dolina nije razbijena na odvojene komade, već da njom neprekidno teče jedna duga reka.
Sve to može biti i varka, kažu oni. Fantomska uzvišenja mogu biti rezultat obmanjujućeg modela u regionima sa oskudnim podacima, a ne teritorijalnim karakteristikama.
U novom modeliranju, istraživači su pretpostavili da je „Mračna reka“ zaista kontinuirana. Na osnovu tog scenarija, simulacije su sugerisale da plovni put teče od centra Grenlanda ka moru, a voda prelazi neprekinuti put.
Iako nalazi za sada ostaju hipotetični, istraživači misle da će buduća vazdušna snimanja jednog dana možda moći da potvrde simulacije.
Ako je to slučaj, to nam ne bi samo govorilo da je „Mračna reka“ stvarna, već bi takođe značilo da smo dostigli novi nivo mogućnosti modeliranja ponašanja grenlandskog ledenog pokrivača - izuzetno složenog i misterioznog tela za koje se predviđa da ima ogroman uticaj na budući porast nivoa mora.
Pročitajte i:
