„Ovo je indirektan način da se svima onima koji su zainteresovani za demonstracije da mapa gde sve mogu da učestvuju na njima. To je posredan način političkog uticaja, vrlo suptilan i vrlo lukav sa dobrim pokrićem“, komentariše Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije.
Američki lukav i perfidan manevar po obrascu obojenih revolucija
Analitičar Dragomir Anđelković, slučaj objavljivanja lokacija okupljanja demonstranata upoređuje sa drugim sličnim američkim operacijama širom sveta i navodi primer operacije „Gladio“ – američkog mešanja i nameštanja izbora u Italiji.
„Oni to rade tradicionalno i to je u velikom raskoraku sa onim što su činili u samoj Americi u prethodnim godinama, kada su se jako ljutili zbog navodnog mešanja Rusije u izbore. To mešanje je bilo, ako ga je uopšte i bilo, mnogo manje nego što je američko mešanje u ruske izbore i izbore u svim drugim zemljama“, navodi Anđelković i dodaje da na ovom slučaju možemo da vidimo razmere američkih dvojnih standarda:
„Amerika sebi dopušta da direktno interveniše na ovaj ili onaj način za neku stranu, a sa druge strane, jako se ljuti kada se na njenom terenu bilo ko usudi da iznese čak i stav koji nije u skladu sa željama evroatlantske elite“.
Ceo svet je mogao da vidi kako su se američke vlasti odnosile prema demonstrantima kod svoje kuće, koji su 6. januara upali u Kongres. Nova administracija odmah je protiv njih pokrenula istragu zbog pobune, nazvavši demonstrante „unutrašnjim teroristima“, čak optuživši bivšeg predsednika Donalda Trampa za podsticanje pobune. Sa druge strane, američka ambasada u Moskvi javno se deklariše podržavajući demonstracije u Rusiji, zvanično podržavajući „pravo svih ljudi na slobodu mišljenja“, istovremeno osuđujući mere koje su ruske vlasti navodno preduzele na „gušenje tih prava“.
Ekspert za međunarodne odnose Srđan Perišić u ponašanju američke ambasade vidi isti obrazac primenjen u neuspelom pokušaju sprovođenja obojene revolucije u Rusiji pre deset godina.
„Analizirajući ponašanje zapadnih ambasada 2011. i sada, gledam iste obrasce ponašanja zapadnih ambasada u Moskvu i, uopšte zapadnih politika, pogotovo Vašingtona i Londona. Pokazuje se da su 2021. identični kao i pre deset godina“, objašnjava on.
Demonstracije održavane na Blatnom trgu u Moskvi 2011. i 2012, počele su pre predsedničkih izbora u Rusiji i imale su, prema Perišićevim rečima, za cilj da destabilizuju Rusiju i kompromituju izborni proces.
„Sada se isto dešava. Gledamo izazivanje demonstracija po istom obrascu i gledamo isto ponašanje američke ambasade. Ona je itekako 2011. i 2012. bila involvirana u demonstracije i davala je podršku demonstrantima“, kaže on i poentira da je spisak koji se pojavio na sajtu američke ambasade praktično uputstvo za potencijalne demonstrante.
Obojene revolucije traže uključenje mladih
U istom ključu, pokušaju organizovanja obojene revolucije, Perišić tumači i pozive maloletnicima preko društvenih mreža da se pridruže demonstracijama.
„U svim obojenim revolucijama, glavni pozivi kreću se ka maloletnicima i srednjoškolskoj i studentskoj omladini, koji su glavna ciljna grupa koja treba da izađe na demonstracije. To je gotovo pravilo, koje je uspostavio otac obojenih revolucija Džim Šarp. Omladinu je, inače, najlakše i izvesti na demonstracije, jer se radi o društvenoj grupi koja je najosetljivija na društvene probleme“, smatra on.
Svako povređivanje mladih na demonstracijama može izazvati reakciju starijih, njihovih roditelja – ukoliko dođe, na primer, do namernog izazivanja nasilja od strane ubačenih grupa, kojima je cilj zaoštravanje situacije, uvek se za nasilje može optužiti policija, kaže naš sagovornik.
Pozivi maloletnicima putem društvenih mreža da se pridruže demonstracijama, prema Gajićevim rečima, ne bi trebalo da toleriše ni jedna pravna država.
„To je pokušaj da se najmlađa populacija privuče na svoju stranu, pa da se, ako dođe do tenzija ili sukoba, stvori negativna slika o državi koja reaguje. To je vid klasične političke manipulacije koje pristalice Navaljnog pokušavaju da izazovu“, smatra Gajić.
Na objavu detaljnog spiska lokacija na kojima bi trebalo da budu održani protesti podrške Alekseju Navaljnom, kome je, pri povratku u Rusiju iz Nemačke određen pritvor od 30 dana zbog kršenja dve uslovne osude za proneveru, reagovalo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštenjem u kome se kaže da se radi o grubom mešanju u unutrašnja pitanja Rusije jer „toliko detaljna informacija o svim mestima okupljanja prevazilazi brigu o sopstvenim građanima koji žive u Rusiji“.
Pozivi maloletnicima da se priključe demonstracijama izazvali su u Rusiji salvu protesta roditelja i roditeljskih udruženja, pa je rusko regulatorno telo, Roskomnadzor, zahtevalo od mreže Tik Tok da prestane da distribuira video zapise koji podstiču maloletnike da učestvuju u protestima.
