Razlog za ovu odluku saopštilo je rukovodstvo ovog internet giganta u saopštenju za medije. Ispostavilo se da postoji bojazan da će uoči inauguracije Džoa Bajdena doći Trampove pristalice iz regiona i početi da prave nerede.
Vlasnici „Airbnb“ su strastvene pristalice Demokratske stranke i liberalnih vrednosti. Zbog toga su odlučili da vlasnike nekretnina u prestonici ostave bez stanara, a „turiste-trampiste“ bez smeštaja.
U maju 2021. godine najbogatiji ljudi na svetu planiraju da se okupe u Singapuru na tradicionalnim Svetskom ekonomskom forumu i usreće čovečanstvo nekom vrstom „velikog resetovanja“. Ono bi trebalo da radikalno promeni odnos između najvećih korporacija i svetske populacije. Konkretne tačke ove reforme su predstavljene nejasno. Inicijativa Airbnb je dosta toga razjasnila.
Moć korporacija
Generalno, reč je o tome da je nekoliko najvećih transnacionalnih korporacija — mediji, IT, farmacija, banke — sklopila klasičan kartelni sporazum. Ti monopoli planiraju da rade šta god žele.
Vlasniku „Amazona“ se isplati da stanovništvo najbogatijih zemalja sveta sedi kod kuće i naručuje stvari sa njegovog sajta? Odlično, stanovništvo se ograničava beskrajnim lokdaunima.
Zanimljivo je da u onim zemljama u kojima potrošači nemaju novca, niko ih ne zatvara. Nikoga ne zanima kako stoje stvari sa lokdaunima u Africi. Ali zato najzanimljiviji sektor potrošačkog tržišta — stanovništvo evropskih prestonica i glavnih američkih gradova — sedi kod kuće. Džef Bezos povećava profit dok uništava svoje konkurente, rušeći milione biznisa u sferi maloprodaje.
Farmaceutska kompanija „Fajzer“ predstavlja RNK-vakcinu i nameće masovnu kupovinu iste vladama suverenih zemalja, uprkos činjenici da se takav lek ranije koristio samo u veterinarskoj medicini? Vlade ćute i nevoljno plaćaju milijarde.
Najveća američka avio-kompanija „Delta“ nedavno je stavila skoro devet stotina putnika na crnu listu zbog njihovih „trampističkih“ stavova. U novembru je ista kompanija doživotno uskratila svoje usluge putniku koji je uzvikivao parole u znak podrške Trampu.
Haos digitalnih džinova
O haosu digitalnih džinova nije potrebno govoriti. Danas su glavne svetske društvene mreže nalik na zatvorsko dvorište koje je dobro prikazano na slici Van Goga. Hodanje u krugu u strogo određenom pravcu, korak levo, korak desno kažnjava se momentalnim doživotnim blokiranjem.
U suštini, pojava gigantskih monopola je klasična karakteristika svake velike krize kapitalizma. O tome je fascinantno pisao još Lenjin. Karakteristična crta trenutne krize je da su savremeni monopoli u stvari „goli carevi“.
Godine 1907. američka kompanija „Dženeral elektrik“ i nemačka AEG bukvalno su podelile svetsko tržište. Postojala je zavera kartela, ali obe korporacije su bar proizvodile najnoviju tehniku. Gradili su fabrike, zapošljavali stotine hiljada ljudi, tehnologiju unapređivali na novi nivo i radili ono što je u suštini bilo korisno.
Danas najmoćnije korporacije proizvode isključivo „prazne proizvode“. Banke klijentima pozajmljuju dolare koji se besomučno štampaju. Farmaceutski giganti proizvode lekove i vakcine sumnjivog kvaliteta. Masovni mediji su odavno izgubili dodir sa stvarnošću i vode žestoku propagandu. Društvene mreže objavljuju fotografije mačaka.
Sve ovo nema nikakve veze sa klasičnim kapitalizmom. Tu je Lenjinova teorija zastarela. Prebogati vlasnici gigantskih monopola često nemaju realne aktive.
Na primer, platforma „Airbnb“. Ovo je u suštini velika oglasna tabla na kojoj vlasnici stanova iz čitavog sveta postavljaju fotografije svojih domova, a posetioci sajta iznajmljuju taj smeštaj. Vlasnici sajta ne poseduju nijedan kvadratni metar. Ipak, oni redovno primoravaju vlasnike smeštaja da potpišu kojekakve deklaracije kako bi sprečili ugnjetavanje žena, homoseksualaca i crnaca. I redovno uzimaju procenat za svaku transakciju.
Svemoć posrednika – znak sledeće krize kapitalizma
Odnosno, cela priča izgleda kao da običan agent za nekretnine odjednom zabranjuje vlasniku smeštaja da radi sa njim ono što on (vlasnik) želi. I istovremeno zabranjuje ovo i potencijalnom stanaru. Svemoć posrednika — tako nam dolazi sledeća globalna kriza kapitalizma. Ovaj sistem će nam se prodavati na Svetskom ekonomskom forumu kao „kapitalizam zainteresovanih strana“.
Ista priča je i sa „Fejsbukom“. Još 2019. godine analitičari su pisali da su akcije kompanije bile znatno precenjene i da bi mogle da postanu okidač za krah berze. Internet platforma, čije je bogatstvo u informacijama o njenim korisnicima, tada je vredela 505 milijardi dolara. Danas vredi 730 milijardi, šest puta više od „Boinga“.
Opšte je prihvaćeno da je ova neravnoteža uspeh genija inovatora. Međutim, u stvarnosti je ovo samo očajnička potraga za investitorima gde da ulože svoj novac koji gubi na vrednosti. Lukovica lale u Holandiji je takođe nekada koštala više nego kuća. To se loše završilo — kao što se uvek loše završavaju finansijske „piramide“.
Ova neizvesnost o tome šta nosi budućnost objašnjava sve hirove današnjih monopolista. Oni lako gube novac — kako došlo, tako otišlo. Jednom odlukom da blokira Trampa, Zakerbergova kompanija ja izgubila pet odsto vrednosti. Čini se da ih uopšte ne interesuje profit. Uber, Snapchat, Tesla iz godine u godinu beleže gubitke. Sve što ih zanima je najstroža kontrola njihovih potrošača, jednostavno zato što nemaju ništa drugo.
Ako se dogodi zaista ozbiljna kriza, sve ovo preterano bogatstvo može da nestane poput Pepeljugine kočije. Realni sektor će opstati jer proizvodi stvarne stvari, a čitava ekonomija inovacije će biti razrušena. Verovatno je ova svest o skorom kolapsu izazvala žestinu kojom vlasnici monopola pokušavaju da unište realni sektor.
U knjigama Klausa Švaba, predsedavajuće SEF i glavnog ideologa „Velikog resetovanja“, rat je objavljen otvoreno. Digitalni giganti imaju, prema rečima Švaba, „remetilački uticaj“ na biznis, tržište rada i svakodnevni život. Remetilački ili drugim rečima — destruktivan.
To je bio slučaj pre sto godina. Monopoli su uvek uništavali privatne radnje i nemilosrdno rušili konkurente, osuđujući milione ljudi na siromaštvo. Međutim, već tada su razvijeni mehanizmi za borbu protiv njih. Na primer, SAD su uvele antimonopolsko pravo.
Danas svaka civilizovana zemlja ima slične zakone. Dugo vremena se činilo kao da se plaše da ih primere, samo da ne bi usporili slobodan razvoj kapitalizma i da bi pustili tržište da samo donese odluku.
Nakon što se našao u ovoj sivoj zoni bezakonja, kapitalizam se izrodio, stvarajući takva čudovišta kao savremeni globalni monopoli. Snažna i suverena nacionalna vlada, čak i danas, u stanju je da ove korporacije uzme pod svoju kontrolu. Upravo zemlje koje zadrže takvu vladu moći će da pobede uprkos svim neredima na svetu.
Pogledajte i emisiju „Novi Sputnjik poredak“ koja istražuje značaj investicionog sporazuma između Evropske unije i Kine.
