Ovako Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka za Sputnjik sumira utiske inauguracije novog američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji je u sredu, tačno u podne, na ceremoniji u zgradi Kongresa u Vašingtonu položio zakletvu na 172 godine staroj porodičnoj Bibliji i zvanično preuzeo dužnost 46. predsednika SAD.
Bajdenova inauguracija održana je pod motom „Ujedinjena Amerika“, što je bila i glavna poruka prvog predsedničkog govora novog lidera SAD. Bajden je istakao da je pred SAD mnogo izazova, pre svega pandemija virusa korona, klimatske promene, borba protiv terorizma i rasizma što, kako je naveo, zahteva puno više od pukih reči i jedinstvo.
„Ujedinjena Amerika“, ali nema Trampa
Milan Krstić kaže da je prvo obraćanje novog lidera SAD bilo, očekivano, „tipski“, te da je možda očekivao malo više elana u pogledu poruka o budućnosti Amerike.
„Bajden će definitivno pokušati da pomiri podeljenu Ameriku. To mu je u političkom interesu i to će mu biti prva stvar na agendi koju će pokušati da ostvari. Ali, pitanje je da li će u tome i uspeti. Mislim da je to jako teško. Amerika je veoma podeljena država i današnji republikanci i demokrate su mnogo manje slični nego što su bili početkom 21. veka. Tako da je to približavanje „dve Amerike“, ili možda čak i „više Amerika“, vrlo težak posao i jako zahtevna misija“, ocenjuje Krstić, koji je i urednik portala „američkiizbori.rs“.
Na pitanje kakva poruka je Americi i svetu poslata sa Bajdenove inauguracije, u svetlu činjenice da je ona održana u uslovima pandemije i velikih mera bezbednosti, Krstić kaže da je svakako negativna poruka činjenica da 25.000 ljudi sa dugim cevima mora da obezbeđuje takav događaj.
„Takođe, iako je usled pandemije bilo logično da u publici neće biti puno ljudi, tu nije bio ni bivši predsednik, što govori da postoji jedna ozbiljna podela u Americi oko toga da li su izbori bili legalni i legitimni. To je nešto što nije novo jer ni demokrate nisu priznavale legitimitet Trampovoj vlasti, pa je u tom pogledu ovo donekle i kontinuitet nepostojanja potpunog poverenja u ishod izbora. Ali, uprkos tome sve će nastaviti da funkcioniše, institucije neće biti poremećene, bez obzira na to da li neko intimno misli da je pokraden, kao što se nastavilo i 2016-te kada je izabran Tramp“, ocenjuje Krstić.
Kako dodaje, uprkos Trampovom odsustvu sa ceremonije, odlazeći potpredsednik Majk Pens jeste bio prisutan na Kapitolu, kao i neki drugi lideri republikanaca, što je opet poruka da ne postoji potpuni bojkot nove vlasti, već da je samo Tramp taj koji nije lično hteo da prisustvuje.
Bajden će pokušati da zaceli rane društva
Jovan Kovačić, član Izvršnog komiteta Trilateralne komisije, za Sputnjik kaže da je novi predsednik Bajden pokazao da je vrsni političar i diplomata, te da nakon svega što je video i čuo na inauguraciji na tom mestu ne vidi boljeg političara u Americi za zadatak koji mu predstoji.
„Ukoliko u narednim danima ne bude ispada poput onih koji su se desili 6. januara, Bajdenu se pruža velika šansa da počne da zaceljuje rane podeljenog društva. On je čovek koji ima izuzetno bogato političko iskustvo u Senatu i na mestu potpredsednika. Takođe, on je za 30 godina na Kapitolu postao poznat kao čovek koji nije pristalica demokratizma, nego demokratije i koji je poznat po tome da je vrlo lako uspostavljao saradnju sa republikancima, koji je navikao da radi sa obe strane „prolaza“ u Kongresu. To je velika stvar“, uveren je Kovačić.
Kako napominje, Bajden je u inauguracionom govoru u svega nekoliko rečenica pomenuo države van granica Amerike, čime je jasno stavio do znanja da su mu prioriteti problemi u samoj državi.
„Mislim da će se Bajden boriti sa prioritetima, a to su domaća politička situacija i korona. Spoljnopolitički prioriteti biće obnavljanje odnosa unutar NATO-a, Evrope, kao i ponavljanje stavova prema Japanu i određenih saveznika na Bliskom istoku. Ponašanje Kine biće mu takođe na radaru, kao i svima, a kada je reč o Rusiji mislim da ona možda više neće biti dežurni krivac. Amerika će se više baviti sobom“, objašnjava Jovan Kovačić.
Opcije za Trampa
Na pitanje šta u narednom periodu čeka sada već bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji se u oproštajnom govoru u Merilendu zahvalio svojim pristalicama i obećao da će se „vratiti u nekoj formi“, Milan Krstić kaže da za njega postoji nekoliko opcija.
„Jedna je da pokuša da i dalje bude neprikosnoveni lider Republikanske partije, ali mislim da mu se za to smanjuje manevarski prostor. Druga je da pokuša da bude lider svog pokreta u okviru republikanaca ili da ponudi nekog drugog kao svog mogućeg naslednika, poput svoje ćerke Ivanke ili sina Donalda Džuniora. To bi, po mom mišljenju, možda bila i politički srećnija opcija za njega, da on tu bude prisutan kao neki politički guru. Treća opcija je da formira svoju partiju, što bi politički možda bilo najlogičnije, iz ugla toga da bi verodostojnije reprezentovalo politički sistem Amerike ako bi bilo više različitih partija na političkoj sceni. Ali mi ta opcija deluje najmanje realno iako je sa Trampom takav obrt moguć“, smatra Krstić.
Pre Džoa Bajdena zakletvu je položila i potpredsednica SAD Kamala Haris, dok je prethodni predsednik Amerike Donald Tramp nekoliko sati ranije napustio Belu kuću.
Vašington je uoči ceremonije izgledao kao prava tvrđava sa, do sada, neviđenim obezbeđenjem. Inauguracija je održana u specifičnim uslovima, jer su organizatori i lokalne vlasti Vašingtona pozvali Amerikance da ne dolaze, već da ceremoniju prate onlajn u svojim domovima.
