Zdravstvena zajednica suočena je sa paradoksom. S jedne strane, Svetska zdravstvena organizacija ukazuje na nejednakost u distribuciji vakcina protiv korona virusa, ističući da je država sa najnižim prihodom na svetu dobila samo 25 doza, za razliku od 39 miliona vakcina poslatih u 49 zemalja sa višim nivoom prihoda.
S druge strane, SZO je sama odobrila samo jednu vakcinu protiv kovida 19 koju su razvije kompanije Fajzer i Biontek, ignorišući mnoštvo drugih vakcina razvijenih u Kini, Rusiji, Velikoj Britaniji i Indiji, ograničavajući tako mogućnost uspeha sopstvene inicijative Kovaks, koja ima za cilj ravnomernu distribuciju proizvedenih vakcina.
Svetsko zdravstveno telo saopštilo je da je Fajzerova vakcina prošla hitnu validaciju zbog svoje sigurnosti, efikasnosti i kvaliteta. SZO nije bila jedina koja je brzo prepoznala ovu specifičnu vakcinu - EU, konkretno predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen vršila je pritisak na da se ubrza odobrenje vakcina na teritoriji Unije.
Prema izveštaju časopisa Mond, pozivajući se na dobijene dokumente, politički pritisak da se odobri vakcina bio je toliko visok da je Evropska agencija za lekove (EMA) morala da skrene pogled kada je reč o nekim problemima u vezi sa vakcinom. Naime, EMA je navodno morala da ignoriše navodnu nedoslednost između sadržaja bočica koje je Fajzer prodao i jedinjenja koja su korišćena u ispitivanjima vakcine.
Izveštaji o mogućim neželjenim efektima, koji se stalno pojavljuju, takođe, čini se, nisu mogli da smanje tempo distribucije Fajzerove vakcine širom sveta. Najmanje 13 Izraelaca doživelo je privremenu blagu paralizu lica ubrzo nakon što je dobilo prvu dozu Fajzerove vakcine, dovodeći u pitanje mogućnost dobijanja druge doze.
Norveška je ranije izvestila da su 23 osobe umrle ubrzo nakon vakcinacije Fajzerovim medikamentom, ali vlasti još uvek nisu sigurne da li je to povezano. Ipak, zemlja je upozorila da bi vakcina mogla da izazove ozbiljne posledice kod starih, dok SZO planira da istraži uzrok smrti ovih pacijenata.
Istovremeno, ne pristupa se svim vakcinama protiv virusa korona toliko opušteno kao što je to navodno urađeno sa Fajzerovom vakcinom, koja se distribuira u EU pod uslovom da neproizvođač ne snosi odgovornost za moguće neželjene efekte. Prema rečima šefa Istraživačkog instituta za epidemiologiju „Gamaleja“ Aleksandra Gincburga, institut koji je razvio prvu vakcinu protiv virusa korona na svetu, Sputnjik Ve, podvrgnut je ekstremnom nadzoru od strane evropskih vlasti.
Razlog zašto vakcina određene kompanije uživa preferencije u procesu odobravanja i dalje ostaje nejasan. Fajzerova vakcina je pokazala 90 odsto efikasnosti u ispitivanjima, poput drugih kao što je Sputnik Ve, i niži nivo efikasnosti od druge vakcine razvijene u Rusiji - EpiVakKorona, za kojusu dosadašnja ispitivanja pokazala efikasnost od 100 odsto.
Nestabilna RNK u Fajzerovoj vakcini možda odgovorna za navodne neželjene efekte
Mogući uzrok navodnih neželjenih efekata Fajzerove vakcine može biti upotreba modifikovane informacione RNK - tehnologije koja se do sada koristila samo u vakcinama za životinje, a nikada ranije za ljude.
Teoretski, modifikovana RNK treba da nosi deo genoma virusa korone da bi pokrenula imuni odgovor tela i tako postigla imunitet za stvarnu infekciju kovidom 19.
Međutim, šef „Gamaleje“ Aleksandar Gincburg istakao je da je za razliku od DNK, RNK labilnija - sklona naglim promenama. Taj proces bi mogao da se dogodi čak i tokom same proizvodnje vakcine i, kao rezultat toga, nekoliko serija iste vakcine kompanije Fajzer moglo bi da se razlikuje jedna od druge, s tim što bi „pokvarene“ potencijalno imali neočekivane neželjene efekte, naglasio je akademik.
„U Izraelu su se suočili sa blagom paralizom lica onih koji su bili vakcinisani (Fajzerovom vakcinom). Međutim, trenutno nemamo jasno poimanje koje druge komplikacije mogu da se dogode (pod uticajem ovog medikamenta). Na primer, može biti paraliza muskulature jednjaka ili paralize srčanog nerva“, naglasio je Gincburg.
Šef instituta „Gamaleja“ dalje je sugerisao da bi Fajzerova vakcina mogla da ima negativan efekat na oko 30 do 40odsto pacijenata, posebno starijih i onih koji pate od alergija.
Ruska vakcina u centru globalnog informativnog rata
Dok su dve američke vakcine koje su proizvele komapnije „Moderna“ i „Fajzer“ zasnovane na modifikovanoj informacionoj RNK, drugi vakcine često sadrže šiljasti protein korona virusa (protein S) ili njegove antigene uz upotrebu adenovirusnih vektora, što je slučaj kod britanske vakcine ili ruske Sputnjik Ve
Pojedine vakcine, posebno Sputnjik Ve, suočile su se sa zaziranjem medija pod izgovorom da nedostaju šira ispitivanja i opsežna dokumentacija nakon hitnog odobrenja.
Pored toga, ova ruska vakcina se suočila i sa drugim nevoljama - njen nalog na Tviteru privremeno je bio ograničen (iako vidljiv) zbog navodnih neobičnih aktivnosti, a odobrenje vakcine u Mađarskoj naišlo je na kritike vlasti EU.
Rusija je više puta optuživana da je pokušala da ukrade podatke drugih zemalja o istraživanju vakcine protiv virusa korona koristeći vojsku hakera kojom Kremlj navodno raspolaže.
Čudno je to što su se ovi izveštaji pojavili kada su prve vakcine razvijene u Rusiji već bile na ispitivanjima, koja su zaključila da su efikasne više od 90 odsto. Da ne pominjemo činjenicu da su ruski istraživači sarađivali sa stranim kolegama tokom razvoja vakcina, konkretno sa AstraZenekom.
Istovremeno, čini se da „Fajzer“, koji je u prošlosti već imao kikseve zbog svojih medikamenata, nije imao ovakav medijski tretman, mada bi to moglo da se promeni kako iz dana u dan raste broj dokaza koji ukazuju na moguće neželjene efekte u njegovoj vakcini.
