List „Vzgljad“ bavio se pitanjem u kojim bi to regionima sveta Džo Bajden mogao da pokrene nove ratove.
Poslednje obraćanje Majka Pensa na funkciji potpredsednika SAD bio je govor pred vojnicima u bazi države Njujork. Drugi čovek Amerike, koji napušta poziciju, podsetio je oficire na latinsku izreku: „Ako želite mir – pripremite se za rat“.
Sudbina SAD: Uz Trampa mir, a uz Bajdena rat
Sudeći prema izjavama Pensa, list piše da je Americi mir doneo Tramp, koji za četiri godine nije započeo nijedan novi rat, povlačio je trupe iz Sirije i Avganistana i usmerio sredstva iz budžeta za podržku Pentagonu, vrativši prestiž vojnoj službi.
Polazeći od reči Pensa, eksperti kažu za list da će Amerikanci morati da se pripremaju za rat za vreme vladavine novog predsednika.
Eksperti ističu da bi komentar odlazećeg potpredsednika o tome da su za vreme Obamine vladavine vođeni prinudni ratovi mogao da se protumači kao pokazatelj da će za vreme Bajdenovog predsedničkog mandata zemlja biti uvučena u još jednu avanturu sa izvozom demokratije. Pritom, kako kažu, bez garancija da će to dovesti do rezultata koji su potrebni Vašingtonu.
„U nečemu se mogu složiti sa Majkom Pensom. Situacija u Sjedinjenim Američkim Državama je sada krajnje nategnuta i, da bi se skrenula pažnja sopstvenog naroda sa unutrašnjih problema, Vašington bi mogao da započne rat. Gde tačno? U tradicionalnim žarištima koje ne postoje samo jedan vek – Bliskom istoku, možda u Srednjoj Aziji“, smatra zamenik predsednika Odbora za međunarodne poslova Saveta Federacije Rusije Vladimir Džabarov.
Kako stišati „buku“ u zemlji i ko su mete
Istovremeno, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove Andrej Kortunov smatra da nije isključeno da će demokrate primeniti scenario malog pobedničkog rata koji „uvek omogućava pumpanje patriotizma“ i može delimično da ujedini podeljenu naciju.
„Postavlja se pitanje pod kojim uslovima će američko društvo podržati sada vojne akcije? Amerikanci bi, možda, pod određenim uslovima podržali vazdušne napade na Iran. Ali – bez kopnene operacije, uvlačenja velikog broja američkih snaga i, shodno tome, velikog broja borbenih i sanitarnih gubitaka u ratu protiv Irana“, rekao je Kortunov za list „Vzgljad“.
Ekspert smatra da bi poprište za malu kampanju mogla da bude geografski bliža država Americi – na primer, Latinska Amerika.
Kako je rekao, teško da bi to bila Venecuela, jer u njoj ima mnoštvo onih koji su lojalni predsedniku Nikolasu Maduru i izbio bi gerilski rat u kojem bi SAD „zaglavile“ na duže.
Prema mišljenju Kortunova, Bajden – kao čovek koji prati javno mnjenje, pokušaće da izbegne dugačke scenarije sa nepredvidivim krajem.
S druge strane, meta kratkoročne pobedničke kampanje bi mogla da bude politički nestabilna i manja država od Venecuele, na primer – Nikaragva, predviđa on. Kortunov svoj stav potkrepljuje argumentom da, ukoliko tamošnja opozicija pokrene aktivnu ofanzivu na sandinistički režim predsednika Danijela Ortege, Amerikanci u toj zemlji treba samo da poguraju opoziciju kako bi sandinisti bili definitivno proterani.
On ne isključuje mogućnost da bi meta Amerike mogao da bude i jedan od afričkih regiona u „kojem se pod pritiskom kriza neka zemalja raspada i potrebno ju je ponovo sastaviti“. Kao primer naveo je Somaliju. On predviđa da bi meta mogla da bude i Centralnoafrička Republika ili neka od država krajnje nastabilne zone Sahela – regiona južno od Sahare.
„Kada je reč o krupnim sukobima, postoji velika pretnja američko-kineskih sukoba u Tajvanskom moreuzu, u Južnom kineskom moru“, naveo je ekspert i dodao da je moguća eskalacija konflikta oko Severne Koreje.
Kortunov dodaje i da bi odluke koje su ranije donete o povlačenju američkih kontingenata iz Avganistana, Sirije, Irana mogle da budu revidirane.
Bajden skloniji ratnoj politici od Trampa
„Što se tiče operacija sa uključivanjem Oružanih snaga, mislim da je Bajden skloniji tome od Trampa, koji uopšte nije bio ratno orijentisan, već je pravi biznismen“, istakao je naučni direktor Međunarodnog debatnog kluba „Valdaj“ Fjodor Lukjanov.
Prema njegovoj proceni, predsednik Bajden bi mogao da „sprovede nešto poput povećanja prisustva na Bliskom istoku, što će podrazumevati neku vrstu vojne akcije“.
„Vojni sukobi uz učešće SAD su neizbežni. Amerika ne zna ni za jednu drugu metodu rešavanja unutrašnjih problema, kojih je sada više nego ikada od vremena Građanskog rata, sa izuzetkom spoljnih sukoba“, smatra predsednik Instituta za Bliski istok, politikolog i orijentalista Evgenije Satanovski.
Prema njegovim rečima, vojne operacije daleko od granica ne samo što mogu da odvrate pažnju građana od unutrašnje političke krize, već će i vojno-industrijski kompleks zaraditi.
Plan „gašenja požara“ vojnim putem neće uspeti
„Ne mislim da će vojna aktivnost biti velika, jer američkom stanovništvu trenutno očigledno to nije potrebno“, kaže Lukjanov.
Njegov zaključak je da Bajdenovi vojni napori neće uroditi plodom i da čak i da poželi da skrene pažnju stanovništva sa unutrašnjih problema, neće uspeti u tome, jer je interesovanje naroda za spoljne akcije drastično palo, dok je, s druge strane, zabrinutost za unutrašnje stanje naglo skočila.
„Standardna šema malog pobedničkog rata za odvraćanje pažnje možda jednostavno neće uspeti“, naglasio je ekspert.
Pročitajte još:
