„Posle ruskog napada na Navaljnog moramo govoriti i o pitanju energetike. To je za nas najveći argument. A projekat 'Severni tok 2' je jedna od prilika da se izvrši dodatni pritisak. Za Rusiju nema jednostavnih žalbi“, izjavio je za „Špigl“ lider frakcije konzervativno-centrističke Evropske narodne partije Manfred Veber.
Rezoluciju su spremne da podrže frakcije konzervativaca, socijaldemokrata, liberala i zelenih, precizira list. Sankcije mogu biti uvedene „fizičkim i pravnim licima koja su uključena u odluku o hapšenju Alekseja Navaljnog“, kao i odgovornih za napade na opoziciju: ruske oligarhe, članove užeg kruga predsednika Putina, kao i „medijske propagandiste“.
Ograničenja će podrazumevati zamrzavanje imovine u Evropskoj uniji i zabranu ulaska u zemlje EU.
„Evropska unija više neće biti mesto za gostoprimstvo ruskog bogatstva nepoznatog porekla“, navodi list citat iz rezolucije.
Glasanje će biti održano 21. januara. Ako se rezolucija usvoji, sankcije se neće izricati automatski već mogu biti primenjene samo odlukom svih 27 članica EU putem mehanizama Saveta EU.
Ranije je izvor iz EU saopštio, da tema hapšenja Navaljnog može biti podignuta i u četvrtak na videokonferenciji lidera država EU, ali detaljnije razmatranje se očekuje 25. januara na kome će učestvovati svi ministri inostranih poslova država članica EU.
Privođenje Navaljnog
Navaljni je 17. januara priveden na moskovskom aerodromu Šeremetjevo po povratku iz Nemačke, gde je bio na lečenju nakon navodnog trovanja. Zatim je opozicionar odveden u policijsku stanicu grada Himki. Sledećeg dana, sudija Gradskog suda u Himkiju je na sudskom ročištu doneo odluku o pritvoru Navaljnog na 30 dana.
Prema navodima Federalne kazneno-popravne službe, Navaljni je pritvoren zbog kršenja uslovne kazne i za njim je 29. decembra 2020. godine izdata poternica u Rusiji. Navaljni ima dve uslovne osude. Prva je u slučaju „Kirovles“ vezana za proneveru više od 16 miliona rubalja, a druga, u slučaju „Iv Roše“, sa krađom od preko 30 miliona rubalja.
Pročitajte još:
