Mere protiv zagađenja vazduha odnose se na segmente saobraćaja, energetike, zelenila, komunikacije s građanima, industrije i komunalne higijene.
43 mere protiv zagađenja vazduha u Beogradu
Kako su iz Grada Beograda predočili, emisija štetnih gasova biće smanjena tako što dizel vozila više neće biti kupovana, već će u naredne četiri godine gradska preduzeća nabavljati isključivo elektro i vozila na gas. Planirana je kupovina 320 autobusa na gas.
U istom periodu, planirana je i izgradnja prve dve linije metroa, od ukupno 46 kilometara, što bi trebalo da smanji upotrebu autobusa za 30 odsto. U planu je i izgradnja dva tunela ispod grada, čime bi saobraćaj u centru prestonice trebalo da bude umanjen za 14 odsto.
Biće raspisan i tender za javni prevoz rekama, koji bi trebalo da poveže sva naselja, od Obrenovca do Grocke i Zemuna. Biciklističe staze, prema najavi, dobiće novih 100 kilometara, a u planu je i dodatnih 200 parking mesta za bicikle. Pešačke zone trebalo bi da dobiju novih 10 kilometara.
Između saobraćajnih traka i na stambenim zgradama trebalo bi da budu napravljeni „zeleni zidovi“, nalik onima u Bulevaru Mihajla Pupina, a planirano je i posađivanje milion stabala. Stolarija i fasade trebalo bi da budu obnovljeni ili zamenjeni, prema ESCO standardu, što bi trebalo da smanji gubitak energije.
Grad je najavio i da će podsticati priključenje na sistem centralnog grejanja, čime bi se broj individualnih ložišta, kojih danas ima 300.000, smanjio. Za tu svrhu, planirano je proširenje gasovodne i toplovodne mreže. Prva će bi trebalo da dobije dodatnih 250, a druga 306 kilometara. U planu je i izgradnja toplodalekovoda Obrenovac-Beograd i Vinča-Konjarnik, čime bi troškovi grejanja bili umanjeni.
Planirana je i izgradnja novih kontrolisanih industrijskih zona, koje će ispunjavati sve ekološke standarde. Trebalo bi da bude izgrađena i fabrika za preradu otpadnih voda, čime bi se broj direktnih ispusta smanjio za 80 odsto. U planu su i četiri manja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u Obrenovcu, Batajnici, Ostružnici i Boleču.
U Vinči bi trebalo da bude izgrađena moderna deponija, što bi omogućilo pravilno i ekološko odlaganje smeća. Uz to, planirana je i gradnja 17 centara za reciklažu otpada, kao i kupovina 66 cisterni za pranje ulica, čime bi čišćenje trebalo da se obavlja za 30 odsto efikasnije.
U okviru projekta „Pametan grad“, građanima bi trebalo da bude omogućeno da putem telefonske aplikacije pristupe podacima o zagađenju vazduha, koje su sa 245 lokacija u glavnom gradu prikupili uređaji za merenje zagađenja, a uz to bi javnost trebalo da bude redovno obaveštavana o stanju kvaliteta vazduha. U planu je i osnivanje tima za hitne intervencije u slučaju pogoršanja kvaliteta vazduha.
Rok za sprovođenje mera – realan
Docent dr Sunčica Vještica, prodekan za nauku Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“, za Sputnjik kaže da je rok za sprovođenje novih mera realan i da bi one znatno poboljšale kvalitet vazduha u prestonici. Ona dodaje da Grad Beograd već dugo prati trend „pametnih gradova“, te da je zbog toga napravio podelu aktivnosti prema segmentima.
„Nijedan od ovih projekata nije nešto što je nepoznato, što negde već nije urađeno. To je realno uraditi. Dobra volja postoji. Državna politika je na strani realizacije ovih mera. Naravno, Beograd kao eminentni predstavnik Srbije mora da bude reprezent svega ovoga, jer nas po tome vrednuje svet“, ocenjuje Sunčica Vještica.
Ona ističe da bi najveći efekat dale mere koje bi se sprovodile u sektorima saobraćaja i energetike, jer se najveće narušavanje kvaliteta vazduha dešava upravo u tim segmentima. Sledeći po redu najveći uticaj, kako kaže, imale bi mere koje se odnose na infrastrukturne pomake, poput izgradnje metroa i tunela.
„Barata se s velikim ciframa. To su procenti od 30 pa naviše u korist unapređenog kvaliteta vazduha, što nam daje za pravo da kažemo da bi ove raznolike mere u dobroj meri uticale na kvalitet vazduha“, ocenjuje Sunčica Vještica.
Prva od navedenih mera koja će biti uvedena je, smatra Sunčica Vještica, telefonska aplikacija „Pametan grad“, potom će biti unapređen sistem transporta, zatim će za gradska preduzeća biti nabavljena neophodna oprema, a tek onda će početi sprovođenje ostalih mera.
Prema podacima sajta „Aj-kju er“, Beograd se nalazi na 43. mestu po zagađenosti vazduha u svetu (u trenutku pisanja teksta). Skoplje je na toj listi zauzelo 91. mesto, Zagreb 75, Sarajevo 55, dok je Sofija na 26. mestu.
Saznajte: Šta treba preduzeti da bi se smanjilo zagađenje vazduha u Srbiji?
